Kad se rodiš u pogrešno vrijeme i na pogrešnom mjestu

Jedan čovjek je našao orlovo jaje i stavio ga pod kvočku. Zajedno sa pilićima izlegao se orlić i odrastao sa njima.

Cijeli život orao je radio što i pilići, misleći da je jedan od njih. Kvocao je, kukurikao, mahao koji put krilima…

Godine su prolazile i orao je ostario. Jednog dana vidio je iznad sebe, na vedrom nebu, veličanstvenu pticu.

Orao je gledao u nebo zadivljen. „Ko je to“, upitao je?

„To je orao, kralj ptica“, rekla je kokoš koja je stajala pored njega. „On pripada nebu, a mi zemlji jer smo kokoši“, dodala je.

I tako je orao živio i umro kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš.

Ili mu je bilo lakše da bude kokoš…

Leutar:Net