Jedan čovjek je našao orlovo jaje i stavio ga pod kvočku. Zajedno sa pilićima izlegao se orlić i odrastao sa njima.
Cijeli život orao je radio što i pilići, misleći da je jedan od njih. Kvocao je, kukurikao, mahao koji put krilima…
Godine su prolazile i orao je ostario. Jednog dana vidio je iznad sebe, na vedrom nebu, veličanstvenu pticu.
Orao je gledao u nebo zadivljen. „Ko je to“, upitao je?
„To je orao, kralj ptica“, rekla je kokoš koja je stajala pored njega. „On pripada nebu, a mi zemlji jer smo kokoši“, dodala je.
I tako je orao živio i umro kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš.
Ili mu je bilo lakše da bude kokoš…
Leutar:Net
Ostavi komentar