„Kultura u Srbiji nikad nije bila na višem nivou nego što je to danas“

Pojavom interneta procvetale su muzička, filmska i rijaliti industrija koje su iznedrile neke nove umetnike.

Domaći filmovi snimaju se više nego ikada, doduše broj glumaca nam je spao samo na Bikovića, koji snima kako vozi auto 100 metara u rikverc.
Dobro, treba naglasiti da se naša kinematografija redovno obogaćuje novim sadržajima Dragana Bjelogrlića koji zagovara hapšenje građana zbog linka i snima Seks i grad Vranje edišn.

U Srbiji je danas po zvaničnim podacima svaka četvrta osoba umetnik, što znači da nam je nivo kulture porastao za 2.000% u odnosu na 2002. godinu u kojoj smo imali žive Miodraga Petrovića Čkalju, Batu Živojinovića, Danila Batu Stojkovića, Dragana Nikolića, Nikolu Simića, Ljubišu Samardžića, Milenu Dravić…

Ali nismo samo ovde napredovali, Srbija je 2005. godine dodelila 206 doktorskih titula, 2012. dobili smo 770 doktora nauka, dok 2017. godina donosi vrhunac i broj onih koji mogu da se potpisuju sa „Dr“ je 2.000 samo u toj godini što je povećanje za 880%.
Taj paradoks ne može biti normalan i lažni doktori u Srbiji koji su preko položaja odlučili da obezbede akademsku titulu, nadmašili su i one u Zimbabveu.

Moderni doktori su se školovali uz rijalitije koji se u Srbiji rađaju baš te 2005. godine a prvi od njih se zvao „Može biti samo jedan.“
Danas neshvatljivo ali u njemu nisu učestvovale gole starlete, već mladi momci koji su sa instruktorima prolazili dril u bazi žandarmerije.
U prvoj sezoni pobedio je Marjan Stojković, kikbokser iz Vranja.

Sledeće godine počela je prva sezona Velikog brata, bilo je to u vreme kada je reč seks bila zabranjena na TV-u.

Rijaliti nije išao direktno, a kada bi se uključivali uživo, voditelji bi učesnike opominjali da paze na rečnik i ponašanje. Pobednik ove prve sezone bio je pijanista Ivan Ljuba.

Operacija trijumf 2008. godine okupila je muzičke nade iz zemalja bivše Jugoslavije.
Nakon njih kreće rijalitus na HEPIkus i PINKus.
Ovo nisu reči koje je izgovorio Julije Cezar u starom Rimu već razne farme, parovi i zadruge koje rijaliti dižu na jedan viši, našem čoveku do tad nepoznat nivo.

U našoj zemlji se „samo“ na dve televizije sa javnom frenkvencijom emituju ovi kulturno obrazovni sadržaji, ali uprkos tome oni ruše sve rekorde gledanosti.
Tako je letos TV Pink oborio vlastiti rekord jer je rijaliti gledalo milion i po ljudi u 3 sata posle ponoći.

Koliko je kulturno obrazovanje bitno našem narodu pokazuje i to što je broj poslatih poruka za ostanak nekog učesnika u rijalitiju čak do 200 puta veći u odnosu na poruke za lečenje nekog bolesnog deteta.

U poslednjih 15 godina rijaliti je iznedrio mnoge umetnike, da nije njega Srbija bi ostala uskraćena za skrivene talente Peđe D Boja, besede Zorice Marković, seksualnih nagona zmaja od Šipova, citata Kristijana Golubovića, vokalnih sposobnosti Gasttozza, Kije Kockar…

Maksimalni kapaciteti rijalitija iskorišćeni su 2017. godine kada je baš nju pred milionskim auditorijumom prevario muž.
Ona je ušla u isti rijaliti, suočila se sa mužem i ljubavnicom, publika je prepoznala hrabrost, glasala za nju i dovela je do pobede.

Nagradu od 50.000 evra uložila je u karijeru, snimila pesme i platila milionske preglede na Jutjubu i zaslužila mesto u žiriju Pinkovih zvezda.
Ali tu nije kraj otkrivanja njenih talenata, nakon svega napisala je svoju autobiografsku knjigu, po uzoru na Firera i njegovo delo „Moja borba“, ona je svoje nazvala „Moj potpis.“

Sajam knjiga u Beogradu pun je nekakvih novih pisaca koji svojim bestselerima doprinose našoj kulturnoj baštini i ruše sve rekorde prodaje.
Tako se letos odmah do Njegoša našao Aleksandar Vuksanović alijas Aca Lukas.

Pun naziv Njegoševe misli:
„Brat je mio koje vjere bio,
Kada bratski čini i postupa.“

Nažalost, citira se uglavnom samo prvi deo a drugi preskače, a on se sad može iskoristiti baš ovde.

Za doček 2022. godine Beograđane je ispred zgrade Narodne skupštine zabavljala još jedna od diva, polugola Jelena Karleuša.

Pre par godina jednoj učesnici rijalitija je umro otac a TV sa nacionalnom frenkvencijom je prenosila celu sahranu uživo.

Sahrana brata tzv. Zmaja od Šipova na istoj TV je takođe prenošena uživo, a posle se taj isti učesnik obraćao mrtvom bratu iz rijalitija.

Ali, ružičasta TV je ovog puta prevazišla samu sebe kada je u novogodišnjoj noći u programu uživo pustila film za odrasle.

Regulatorno telo za elektronske medije opet je ostalo nemo.

Granica više ne postoji, privatnost je suspendovana i tu smo uključeni svi, želeli to ili ne.

Posle 15 godina pod rijalitijima, ostalo nam je da se pitamo koje su posledice i šta nas čeka u budućnosti jer duh iz boce je olobođen.

A i u rijalitiju je već viđeno sve, tuče, prevare, cekc, trudnoće, u rijaliti su ulazili političari, u rijalitiju su neki ‘apšeni i odvođeni u policiju na saslušanje pa pred kamerama vraćani…

Uskoro masama ništa od ovog neće biti zanimljivo.
Tražiće se k r v, a organizatori zbog široke gledanosti će morati sve da ispoštuju, oni znaju kako je masama najlakše držati pažnju.

Sledeća su siloavnja uživo, oružane pljačke uživo, uistbva uživo.
Uistbva će brzo postati sastavni deo takvih programa.

Ali i sve ostalo što bolestan um može da smisli zbog veće gledanosti ove bolesne industrije zabave…

Piše: Dean RS

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.