To je stara priča, bila lepa Vera,
bio je preko Drine most,
sada je teško da se setim,
sada je teško da se setim, baš svega
i kako se zvao on.
Kao Balkan je lep
ali, srce mu je bilo hladno
kao hladan kamen.
A gde si Vera ti, a gde si sada ti
a Vera, a Vera, Vera zna,
tako je tako jasno vidim i znam,
tako da tako jako sve osećam, i zašto…
Kao Balkan je lep,
ali, srce mu je bilo hladno
kao hladan kamen.
A šta smo sada mi, a ko smo sada mi,
pokaži, ja ne znam, pokaži mi
dal’ si samo Vera, ti Vera, ista
moja Vera…
Kao Balkan je lep,
ali, srce mu je bilo hladno
kao hladan kamen.
Ja ovu priču znam, hej
ova prića, nije priča, nije san,
sve bih dao samo, kad bih znao
kakav je kraj,
i u priči, ko sam ja
i ono hladno, kameno srce,
ono hladno, kameno srce želi
da ga se setim, ko je on.
Kao Balkan je lep
i ovo kažu, bilo je, nekada davno,
a sve je isto, k’o sad.
Vera, Vera, Vera, Vera
moja Vera, Vera zna,
da te tražim, ne znam gde
da te nadđem, ne znam gde,
Vera iz sna.
On je bio jako lep,
ali, srce mu je bilo hladno
kao hladan kamen
Kao Balkan je lep,
ali, srce mu je bilo hladno
kao hladan kamen.
Kao Balkan je lep…
Galija
Be the first to comment