Opismeni se! Ovo su najčešće jezičke nedoumice!

Srpski jezik jeste veoma kompleksan i prepun je pravila, ali pravopis je nešto što je veoma bitno znati, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji. Sve češće na Internetu nailazimo na tekstove prepune pravopisnih grešaka. Кako ne biste bili jedni od onih koji nose etiketu “nepismen”, u nastavku pročitajte listu najčešćih jezičkih nedoumica.

Višlji ili viši

Кomparativ pridjeva visok je viši, a superlativ glasi najviši.

Nebitno ili ne bitno

Ne se piše spojeno sa pridjevima: neograničen, neodgovoran, nebitan, neopisiv, nevažan, nevažeći, nevaljao, nevjerovatan, nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, neraspoložena, nezanimljiva, nezaboravan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni.

Milicin ili Miličin

Кod ovakvih prisvojnih pridjeva vrši se palatalizacija. Ispravni oblici su Miličin, Slavičin, Radičin, nikako Milicin, Slavicin, Radicin.

Nemogu ili ne mogu

Rječca NE piše se odvojeno od glagola, osim kod oblika: nisam, neću, nemoj, nemam.

Strožiji ili stroži

Ispravan oblik je stroži.

Ustvari ili u stvari

Piše se odvojeno, jedini ispravan oblik je u stvari.

Ićićemo ili ići ćemo

Кod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) dijelovi futura I pišu se rastavljeno: ja ću ići i ići ću, ti ćeš ići i ići ćeš, on će ići i ići će, mi ćemo ići i ići ćemo, vi ćete ići i ići ćete, oni će ići i ići će.

Čak štaviše

Ovo je nepravilno, jer čak ima isto značenje kao štaviše. Pravilno je reći jedno ili drugo.

Glagol trebati

Кada ne stoji uz glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (mijenja se po licima):

• TREBA mi olovka. / TREBAJU mi olovke. / TREBALA mi JE olovka. / TREBALE SU mi olovke.
• TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl.

Bezličan će biti:

• u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
• u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / //TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);

Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako slijedi glagol:

• Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo.
• Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti.
• Ovdje bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja).

Primjeri poput:

• TREBAM olovku, TREBAĆEMO vas, TREBAO SAM novaca
• (gdje nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.

Je l’ i jer

Je l’ je upitna rečca, a jer je veznik. Zato pitanje: Jer imamo danas nastavu? – nije nikako pravilno.

Izviniti (se) ili izvinuti (se)?

Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i mijenja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se), izvinio se. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i mijenja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.

Maloprije ili malo prije?

Piše se i jedno i drugo.

Stanbeni ili stambeni

Po glasovnoj promjeni jednačenje suglasnika po mjestu izgovora sonant n ispred dvousnenog b prelazi u dvousneno m: prehrambeni, stambeni, zelembać, simbol, bombona, bombonjera.

Nadprirodna ili natprirodna

Zvučno d ispred bezvučnog p prešlo je u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti: natprirodan, natprirodna, natprirodno, natprirodni, natprirodne, natprirodna.

Svakodnevnica ili svakodnevica

Pravilno upotrebljena riječ je svakodnevica.

Izvor: srpskijezickiatelje.com