Matematičarka svjetskog glasa strahuje za posao

Naučnica Vesna Todorčević bi zbog korišćenja porodiljskog odsustva i „manjka pedagoškog iskustva” za izbor u status redovnog profesora mogla da dobije otkaz na FON-u.

Rođenje deteta jednu od najuspešnijih matematičarki mlađe generacije u Srbiji prof. dr Vesnu Todorčević (44) vrlo lako može koštati gubitka posla, bez obzira na činjenicu da je pre koju godinu u zemlju dovela i akademika Sedrika Vilanija, čuvenog matematičara, inače miljenika francuskog predsednika Emanuela Makrona i poslanika njegove stranke. Tadašnji francuski ambasador u Srbiji priznao joj je da je njoj pošlo za rukom ono što ni njemu nije. O njenoj naučnoj i univerzitetskoj karijeri „Politika” je pisala i proteklog juna, jer onim što je postigla do sada razbija sve predrasude o ženama naučnicama.

Već 17 godina znanje prenosi studentima Fakulteta organizacionih nauka (FON), na kojem predaje tri predmeta, a brojke ume da uplete sa muzikom i uči akademce kako da prepoznaju slične melodije uz pomoć matematike. Istovremeno je viši naučni saradnik na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti (MI SANU), a predavala je i na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i u čuvenoj Matematičkoj gimnaziji, iz koje je i potekla. Uz to je rodila Luku (22), Janu (10) i Marka (2), što smatra svojim nemerljivim uspehom, ali je ova poslednja radost u njenoj porodici dovela u pitanje njenu zavidnu univerzitetsku karijeru.

Senat Univerziteta u Beogradu u martu će odlučivati o njenom izboru u zvanje redovnog profesora, a zbog uticaja dela kolega sa Katedre za matematiku FON-a, koji se ne slažu sa tim da Vesna Todorčević postane redovni profesor, ona se pribojava da neće dobiti sva pozitivna mišljenja i da će reći zbogom Univerzitetu u Beogradu (UB). Pre toga, kako naglašava za „Politiku”, obratiće se poznatim svetskim naučnicima koji, poput pomenutog Vilanija, poznaju njenu stručnost i sa kojima je godinama sarađivala.

– Plašim se samo da to ne osujeti odlazak mnogih naših studenata na međunarodne univerzitete. Volela bih da im se vratim, nismo se pozdravili, sarađivala sam kao mentor sa mnogima sve vreme bolovanja. Ali moram da branim svoju pogaženu čast, jer umesto da provedem najsrećnije dve godine u životu baveći se svojim detetom, ja već godinu dana dokazujem nešto što se podrazumeva, a to je pravo da na osnovu rezultata u radu napredujem, kao što je do sada bila dobra praksa na našoj katedri – naglašava Todorčevićeva.

Profesorka objašnjava da je problem nastao kad je prošlog aprila matična katedra u nepotpunom sastavu, tesnom većinom, u poslednjem trenutku predložila njen reizbor u vanrednog profesora sa punim radnim vremenom, pod pravdanjem da nema dovoljno „pedagoškog iskustva” zbog „trudničkog, porodiljskog i drugih odsustava”.

– Zamereno mi je i što sam na fakultetu bila angažovana samo 70 odsto radnog vremena, a da nigde nije napomenuto da sam se onih 30 odsto bavila naučnim radom na Matematičkom institutu u SANU. Statistika pokazuje da sam u tri školske godine radila sa 1.910 studenata, što je više od 70 odsto prosečnog angažovanja mojih kolega. Predlog o vanrednoj profesuri, srećom, uz burno reagovanje je odbačen na Nastavno-naučnom veću fakulteta – ističe naučnica poznata po spajanju beogradske sa finskom školom matematike, koja voli da povezuje „mušku” sa „ženskom” stranom ove nauke, odnosno analizu sa geometrijom.

Posle petomesečnog pokušavanja da nađe kompromis među matematičarima i ne naruši nepovredivost katedre, dekan FON-a ipak je raspisao konkurs za izbor Todorčevićeve u redovnog profesora i imenovao komisiju za pisanje neophodnog referata. Praksa je da predlog prođe još tri instance, ali najpoznatija mlada matematičarka na prve dve nije dobila pozitivno mišljenje zbog onog inicijalnog i odbačenog sa njene katedre, pa sada će za njen ostanak na univerzitetu presudna biti odluka Senata 20. marta.

– Pribojavam se da se članovi tog tela ne oslone na činjenicu da sam dobila dva nepovoljna mišljenja, a ne znaju kako je do njih došlo. Prvo mišljenje davalo je Nastavno-naučno veće matičnog Matematičkog fakulteta i ono nije pozitivno zbog prigovora troje redovnih profesora sa Katedre za matematiku na FON-u, koji nije bio legitiman, jer prethodno nije dostavljen fakultetu na kojem radim. Kasnije, na sledećem veću našeg fakulteta, on je odbijen. Druga instanca bilo je Veće naučnih oblasti prirodno-matematičkih nauka – kaže naša sagovornica.

U njemu je predstavnik FON-a bila upravo koleginica neprijateljski raspoložena prema Todorčevićevoj, prvopotpisnica pomenutog prigovora, koja je iskoristila priliku da opet iznese već odbačene primedbe.

– Nisam sigurna da je veće znalo da je taj prigovor već oštro odbijen na FON-u, ljudi su bili anestezirani i u čudu, poslušali je i dali mi opet negativno mišljenje – kaže Todorčevićeva i pita se da li će članovi Senata posle toga imati snage da se udube u njen bezrazložno „zakulisno napravljen” slučaj.

Pokušavala je da pronađe u istoriji srpskih univerziteta sličan primer i nije uspela, pa će ako Senat UB-a odbije predlog FON-a biti napravljen presedan i ona postati prva profesorka koja je, uprkos ostvarenim uslovima za najviše zvanje, zbog rođenja trećeg deteta dobila otkaz.

Rektorka Popović: Izbor profesora treba da unapredi rad fakulteta

Razmatrajući ovaj slučaj prof. dr Ivanka Popović, rektorka UB-a, naglašava da je postupak izbora u nastavnička zvanja kompleksan i obuhvata sve aspekte akademskog delovanja kandidata.

– Pored kriterijuma definisanih odgovarajućim propisima, analizira se i doprinos kandidata boljitku fakulteta, naročito kod izbora u zvanje redovnog profesora. Ponekad se u izborni postupak umešaju i subjektivni faktori. U tom slučaju je neophodno da matični fakultet kandidata pažljivo razmotri sve relevantne okolnosti i donese odluku koja je u interesu unapređenja rada kolektiva – naglašava rektorka.

 16 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.