Dučić prvi ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatije

Ovih dana navršilo se osamdeset godina od imenovanja Jovana Dučića, pjesnika i diplomate za prvog izvanrednog i opunomoćenog ambasadora.

Na osnovu predloga i ukaza zastupnika predsednika Ministarskog saveta i ministra inostranih poslova, od 22. decembra 1938. godine, kraljevski namesnici su 6. januara 1939. godine, u ime njegovog veličanstva Petra Drugog, po milosti Božjoj i volji narodnoj, kralja Jugoslavije, doneli rešenje, u kom se, pored ostalog navodi da se Jovan Dučić, izvanredni poslanik i opunomoćeni ministar druge položajne grupe prvog stepena Kraljevine Jugoslavije u Bukureštu, postavlja za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora druge položajne grupe prvog stepena Kraljevine Jugoslavije u Bukureštu.

Pored zavidne pesničke karijere, Dučić je postao poznat i u diplomatskim krugovima. Put ka uspehu u diplomatiji nije bio ni lak, ni brz. Sa diplomom švajcarskog filozofsko-sociološkog fakulteta i znanjem nekoliko stranih jezika proveo je kao diplomata više od trideset godina u evropskim prestonicama i jednoj afričkoj.

Diplomatsku karijeru gradio je od zvanja pisara, sekretara, savetnika, generalnog konzula, otpravnika poslova, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra, sve do ambasadora, prvog sa tim zvanjem u Kraljevini Jugoslaviji.

Jovan Dučić bio je predstavnik svoje zemlje u trinaest misija u devet država, čime se ne može pohvaliti nijedan naš diplomata. Službovao je: u Sofiji, Ženevi, Rimu, Atini, Madridu, Kairu, Budimpešti, Bukureštu i Lisabonu. Bio je učesnik i svedok velikih događaja, državnih udara, revolucija i ratova. Upoznao je mnoge vladare, državnike, diplomate, ljude iz sveta književnosti i umetnosti, mnoge znamenite ličnosti, sa kojima je vodio razgovore i sa kojima se družio i o tome ostavio dragocene zapise.

Postao je deo evropske i svetske istorije, međunarodnih odnosa, političkog i diplomatskog života.

Peđa Milosavljević, sekretar Poslanstva u Madridu, za vreme Dučićevog službovanja kao poslanika, zapisao je: „Pošto sam ga dobro upoznao, Dučić je za mene bio i ostao pravi gospodin iz reda Hrabrena, Miloradovića ili Vladislavića. Bio je darovit Hercegovac koji ume, ne samo da ostvari sebe i da sobom oliči svoj zavičaj, naciju i istoriju.”

Dučićevi izveštaji, koje je redovno slao nadležnim organima svoje zemlje, a koji su sačuvani u arhivama, mogu da posluže kao udžbenik današnjim diplomatama, a istoričarima kao dragocen izvor.

Izvor: Milivoje Mišo Rupić, Beograd

 41 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.