Žarko Laušević napisao je i treću knjigu: Sve prođe, pa i doživotna

Zbog sasvim neobičnog autorskog stava, ova bi dnevnička knjiga, verujem, prošla i najstroži izbor za listu vrhunskih u svojoj književnoj vrsti, ističe Vida Ognjenović.

Slavni glumac napisao je svoju treću knjigu „Sve prođe, pa i doživotna“ u kojoj na uvid javnosti daje dramatični zatvorenički dnevnik iz Zabele gde je proveo dve i po godine, a gde je premešten iz crnogorskog zatvora u Spužu u kome je bio 25 meseci.

Na kraju knjige je izračunao, navodi Vida Ognjenović u predgovoru, da je u tim kazneno-popravnim ustanovama proveo 1.669 dana.

„Na hiljaditi dan je u dnevniku ispod naslova ‘Hiljadu dana’ napisao samo jednu rečenicu: ‘I isto toliko noći.'“

„Blic“ je imao uvid u ove zapise i u dogovoru sa Lauševićem deo njih ćemo objaviti u utorak u dodatku „POP & Kultura“.

Obično se kaže za zanimljivu literaturu, vešto i dobro napisanu, da se čita lako, u dahu, ali ovde se ne diše. Postavljate sebi pitanje da li je moguće da ovo piše, da ovo čitam? Vida Ognjenović to objašnjava činjenicom da je knjiga „Sve prođe, pa i doživotna“ veoma pažljivo komponovano, osobeno književno delo, dobro nađene forme i ritma narativa.

Laušević nam sebe daje na dlanu kroz konkretne primere (povremeno šokantne) koje ljudi obično kriju od drugih i sebe samih, vidimo ih samo u nekoj romanesknoj formi ili na filmu. A ovde su napisani u prvom licu. Ljubav i najintimnija osećanja prema supruzi Aniti. Borba sa sobom i drugima za goli život, ogoljena priča u nemogućim uslovima među svetom koji zna da bude brutalan. Kolege koje ga nisu zaboravile i dolaze mu u posetu poput Josifa Tatića, kolega koji je pao zbog droge pa je u ćeliji nedaleko od njega, slikanje ikona po narudžbi za nadređene, oproštaj od oca…

„I pored toga što značajan prostor u Dnevniku zapremaju njegova iskrena ljubavna priča, nežna očinska osećanja, porodična odanost i čvrste prijateljske veze, Laušević uspeva da sačuva svoj rukopis od bilo kakve sentimentalne parade i samosažaljenja“, piše Vida Ognjenović.

Vida Ognjenović
Vida Ognjenović

Veliki umetnik, omiljeni junak iz teatra, sa velikog platna, televizije, „oficir s ružom“ domaćeg filma u Zabeli postaje samo osuđenik broj „28375“ – ili, kako ga neke kolege robijaši posprdno nazivaju, „glumac“ – koji je 1993. u Podgorici ubio dvojicu u, kako je to sud na kraju presudio, „prekoračenju nužne odbrane“, i koji taj svoj greh doživotno nosi duboko u sebi.

„Jedan deo svakog tog dana je proveo u propitivanju detalja svoje savesti koja je bila njegova najsurovija samica. I ta saznanja su mu dala snage da razlikuje nameru od slučaja, htenje od moranja, normalan pogled od žute mrlje i advokatsko obrazloženje od iskrenog kajanja“, piše Vida Ognjenović.

Knjiga „Sve prođe, pa i doživotna“ je filmski ispričana priča u kojoj Laušević ne glumi.

Treća knjiga

Žarko Laušević je do sada napisao dve knjige koje su bili bestseleri “Godina prođe, dan nikad” i “Druga knjiga”. Trenutno ga gledamo u seriji “Koreni” u maestralnoj ulozi Aćima Katića. Živi u Njujorku sa porodicom, gde se preselio nakon izdržane zatvorske kazne.

Izvor: Blic

 36 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.