Slaviša Sredanović za MH: Naših 15 godina rada je put od luzera do šampiona!

Plesni klub ”Maris” iz Trebinja nastao je 2016. godine, a sljedeće godine je i zvanično registrovan. Drugim riječima, ”Maris” ove godine slavi jubilej – 15 godina rada… Slaviša Sredanović, osnivač i spiritus movens ove razigrane družine govorio je za internet magazin ”Moja Hercegovina” o samim počecima, periodu kada su, kako sam kaže, bili najgori na takmičenjima, da bi kasnije zasjeli na pobjednički tron sa kojeg do danas nisu sišli. Sredanović je govorio i o nedavno završenom Prvenstvu Bosne i Hercegovine u hip hopu sa kojeg su se ”marisovci” vratili sa 19 medalja. Takođe, govorio je o podršci koju (ni)su imali sve ove godine, učešću u takmičarskom šou programu ”Ja imam talenat” gdje su došli do polufinala, kao i o periodu kada je upoznao čari baleta zahvaljujući radu sa čuvenom Ašhen Ataljanc. Nakon toga vraća se u Trebinje i postaje (anti)junak priče ”ma, on da je nešto valj’o, ost’o bi u Beogradu”, iako je imao ponude za stalnim angažmanom u Beogradu. Uprkos svemu, Slaviša i njegov ”Maris” i dalje blistaju na regionalnom plesnom podijumu, pa i šire, jer je Slaviša već odavno prepoznat i van regiona. Ovo je nesvakidašnja, gotovo filmska priča o Slaviši Sredanoviću i plesnom klubu ”Maris” iz Trebinja.

Kada Slaviša Sredanović, osnivač plesnog kluba ”Maris”, govori o počecima kaže da ni sam nije znao koliko zapravo ne zna o plesu, ali da je u cijelu priču ušao iz čistog entuzijazma. Žestoki rad koji je iza njih je najzaslužniji za to što i nakon 15 godina ”Maris” i dalje postoji… I ne samo to – posvećen rad je od ”marisovaca” luzera stvorio ”marisovce” šampione! A prije toga, Slaviša je prošao put od majstora za moleraj, pa ”dezertiranja” iz moleraja u vojsku, da bi nakon služenja vojnog roka upisao fakultet…

Ko si ti?! Šta si ti?! Kakav plesni klub?!

”Pa sad, kad gledamo sa ove tačke, to je ono, žestok rad i veliko odricanje. Ja sam nekako krenuo u to bez, pa ne mogu reći bez imalo plesnog znanja, ali realno, bez nekog plesnog znanja. Onako, šro kažu grlom u jagode. Bio sam klinac, završio srednju školu, nisam znao šta ću sa sobom, krenuo da radim moleraj i tako skoro četiri godine, a onda sam iz moleraja pobjegao u vojsku… Što se tiče zarade, taj period molerisanja je bio sjajan i gazda je bio odličan, ali tada sam igrao folklor i želio sam da igram folklor. Pošto sam radio na moru, pobjegnem sa moleraja u vojsku! U vojsci sam sreo mnogo ljudi koji su bili profesori na fakultetima i, u principu, izađem iz vojske i upišem fakultet (smijeh). E to mi je bilo. A u vojsci sam se družio sa brejkerima, što je moj prvi kontakt sa brejk denserima. Ja sam i prije toga, gledajući MTV nešto skakao i pokušavao kopirati koreografije sa spotova. Sjećam se da sam često u Domu izviđača na bilijarskom stolu pokušavao otplesati ono što sam vidio na nekom spotu na MTV-ju. Tako je bilo dok se nisam počeo družiti sa tim brejkerima, oni su me ono malo uputili i tada sam prvi put počeo razmišlati o pravilima brejka, saznao da tu imaju neka takmičenja, organizacije… Poslije toga izlazim iz vojske i upišem DIF  (Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta) na Palama. Na Palama sam upoznao Dragana Veselinovića, generalnog sekretara plesnih Federacija Bosne i Hercegovine, tačnije on me je vidio kako sam nešto đuskao, radio neki hip hop i pitao me da plešem za njegov klub. Bio sam u fazonu: Ko si ti? Šta si? Kakav plesni klub?! Nisam ni znao da postoje plesni klubovi, mislio sam kao šta tu ima da se uči, samouk, to je to (smijeh). Veselinović mi je tada dao mejl adrese Saveza, dao mi je neke savjete kako da krenem ozbiljnije sa plesom. Tada sam, što se tiče Trebinja, bio u kontaktu sa ljudima iz ”Hertz” organizacije, radili smo jedno vrijeme zajedno, međutim, odvojio sam se, pošto je u toj organizaciji bilo mnogo politike, čini mi se, a ja sam htio neku svoju priču, bez politike i stranaka…” – prisjeća se Slaviša svojih plesnih početaka.

Leutar.net Slaviša Sredanović za MH: Naših 15 godina rada je put od luzera do šampiona!
Bili smo najgori, svi su nas levatili…

Slaviša Sredanović je iskren kada kaže da su prvi koraci plesnog kluba ”Maris” bili prilično nesigurni i da su naivno krenuli na prva takmičenja gdje su posljednja mjesta bila redovno ”rezervisana” za njih. Međutim, kao u tinejdžerskim romantičnim komedija, kaže Slaviša, prošli su put od luzera do šampiona…

”Nakon toga, to je 2006. godina, osnivam plesni klub ”Maris”, registrujemo se i 2007. postajemo članovi Plesnog saveza. Kada smo postali dio Plesnog saveza i krenuli sa takmičenjima, to je bila drama, ubijali su nas što se tiče plesa, bili smo najgori. To je trajalo oko dvije godine, dok nisam prelomio u glavi, ili ćemo biti ozbiljan plesni klub ili ćemo bataliti, levate nas svi, zadnji smo, počeli su nam se smijati, sprdati se sa nama… Kao ”Maris”, šta će oni, trla baba lan?!  Počeo sam se edukovati, raditi na sebi, tu mi je pomoglo to što sam dugo bio u folkloru, DIF mi je mnogo pomogao, išao sam na mnoge radionice i sve je nekako krenulo da se slaže. tada sam odlučio da počnem ja raditi koreografije, kako ja mislim da treba, neću da kopiram nikoga i ništa nego onako kako sam ja razmišljao kroz protekle tri godine. Rekao sam sebi da ću to da uradim tako, da ću ”prosuti” to iz mene, uraditi koreografiju, pa ako i to bude za podsmijavanje, to je to, gasim klub! Dakle, nakon dvije godine takmičenja bez ikakvog uspjeha, štaviše, bili smo najgori, odlučujem da u trećoj godini postavim koreografiju i te godine se desi ta naša prva pobjeda, evo sad sam se opet naježio… E to je bukvalno bilo kao u onim tinejdžerskim filmovima, znaš ono kada iz ničega dođeš do nekog uspjeha, ono klasični luzeri postaju šampioni… To takmičenje je bilo u Podgorici, tada je domaćin bio jak, klub ”Matrix” iz Podgorice, učestvovao je i plesni klub ”Luna” iz Jagodine, oni su takođe bili prejaki, a tu su bili i odlični klubovi iz Sarajeva, Bijeljine. Svi ti klubovi su bili u konkurenciji, ja kada sam vidio sve te klubove, potonule su mi sve lađe. Pošto je bilo osam formacija koje su se takmičile, žiri na kraju proziva od posljednjeg mjesta ka prvom. Spiker proziva osmu formaciju, nismo mi, klinci moji već vrište, kao super je, nismo opet zadnji. Sedmo nismo mi, šesto nismo mi, peto nismo mi, već počinjem razmišljati jesu li pogriješili pa nas zaboravili. Četvrti nismo, već ono ludilo, imamo medalju… Proziva treće mjesto, nismo ni treći, krećem prema sudijama, ubijeđen da su nas zaboravili, i u pola puta voditelj govori da su pobjednici ”Maris”. Noge su mi se odsjekle, ne mogu tamo, ne mogu ‘vamo (smijeh).” – iskren je Sredanović.

Leutar.net Slaviša Sredanović za MH: Naših 15 godina rada je put od luzera do šampiona!
Foto: Starnow

Nakon regionalnog takmičenja u Podgorici na koje su ušli kao autsajderi a izašli kao pobjednici, ništa više nije bilo isto. Kreće period dominacije plesnog kluba ”Maris” koja je kulminirala učešćem u regionalnom takmičarskom šou programu ”Ja imam talenat”.

Do učešća u ”Ja imam talenat” smo bili anonimni, u Trebinju nas niko nije dovoljno uvažavao!

”E tada sam, poslije tog takmičenja okrenuo novi list, malo sam sažvakao stvari, mada ja tek danas znam koliko ne znam, ali tada smo od nule došli do vrha i imali smo 3-4 godine konstantnog ”razvaljivanja” na svim takmičenjima, bili smo najjači na Balkanu. U tom nekom periodu, 2011. godine desili su nam se i ”Talenti”, bili smo u polufinalu, odjeknulo je baš, ljudi su nas prepoznavali na ulici, javljali su nam se, angažovali su na sa svih strana, ludilo… Do ”Ja imam talenat” mi smo bili prilično anonimni u gradu, jesmo pobjeđivali gdje god da smo se pojavili, ali jednostavno u Trebinju nas niko nije uvažavao. Doduše, i ja sam tu kriv jer sam bio mali, i mali godinama a i mali iskustvom, nisam znao da se izborim za sebe i za klub, a nakon pojavljivanja u ”Talentima” i svih onih pohvala koje smo dobili od članova žirija, kreće druga priča, bukvalno su nas vukli za rukav da učestvujemo u raznim programima, manifestacijama, te prve godine od pojavljivanja u ”Talentima” bili smo kao bogovi…” – kaže Slaviša Sredanović za naš magazin.

O tome kako se hercegovačka trupina snašla u čuvenoj školi baleta Ašhen Ataljanc…              

U jeku popularnosti, Slaviša kaže da je došlo do zasićenja pa odlazi u Beograd i to, ni manje ni više nego kod čuvene primabalerine Ašhen Ataljanc…

”Ali Kažem ti, to je sve trajalo par godina dok se ja nisam zasitio, mala sredina, znaš već kako to ide, muka mi od svega i odlazim u Beograd kod Ašhen Ataljanc, naše čuvene primabalerine, koja me je zvala da tu budem godinu dana, to je bila neka vrsta razmjene – ja sam te njihove balerine učio hip hopu, a ja sam učio balet. Godinu dana sam bio na baletu, zamisli ja trupina hercegovačka, 27 godina mi je, prvi put u životu se susrećem sa baletom, trebalo je razbiti tu hercegovačku krutost. Ali to mi je bila fenomenalna škola, tu sam stvarno mnogo napredovao. Tada sam se zaljubio i u savremenu igru i zapravo sam shvatio da mi savremena igra najviše ”leži” od svih plesova. A za balet, ja krut, nikakav, trebalo je vremena da mi se sve to slegne, tek kada sam se vratio u Trebinje to je došlo na svoje, ono u fazonu ”aha, sad mi je jasno”. Tih godinu dana je bilo baš ono hardkor, udri, radi, tu sam osjetio profesinalni rad i moj razvoj, bio sam svaki dan u Sali po 6-7 sati. E to je onda bilo to u smislu što sam već počeo prepoznavati koliko vrijedim, pored baleta i savremene igre, u beogradu sam usavršavao i hip hop i tada sam dobio ponude da ostanem u Beogradu i da se profesionalno bavim plesom, ali sam se vratio u Trebinje.” – nastavlja svoju priču Slaviša.

Leutar.net Slaviša Sredanović za MH: Naših 15 godina rada je put od luzera do šampiona!
Foto: Nebojša Muratović
Povratak u Trebinje i šamar u vidu rečenice ”Ako si se vratio – ne vrijediš!”

Po povratku u Trebinje, Slaviša nailazi na, moglo bi se reći, hladan prijem, pa se pronašao u stihovima Eda Maajke ”danas velika faca, sutra opet papak”…

”Međutim, moj povratak u Trebinje je imao totalni kontraefekat – nakon ”Talenata” kada smo bili na dobrom glasu, vraćam se poslije godinu dana u svoj grad i znaš kako to trebinjski ide, ”ako si se vratio, ne vrijediš”! Ja se u svoj grad vratim iz čistog entuzijazma i zbog svog kluba i desi mi se prva ta kontra, moglo bi se reći i prvi šamar. U principu, ne mogu reći da su mi zatvorili vrata u Trebinju, klub je u mom odsustvu lijepo radio, ali mi nije prijala ta priča i takav odnos, što kaže Edo Maajka ”danas velika faca, sutra opet papak”. U tom periodu dok nisam bio u Trebinju, veliku zahvalnost dugujem Sandri (Aleksanra Vreća, op.aut.) koja je održala ”Maris”, kao i Ani Pešut, koje su bile glavne i uspjele su prilično održati kvalitet. I dalje smo bili u vrhu, ali su počeli da nas pobjeđuju, i dalje je zastupljen respekt prema nama… Po povratku u Trebinju ipak shvatam da ovdje stagniram, vukla me je želja i glad za napredovanjem i krećemo dalje, ne predajemo se. Išli smo na sva takmičenja u regionu, bili smo jaki, sve zavisi od toga kakva je konkurencija bila ali bili smo tu u vrhu.” – kaže Slaviša za internet magazin ”Moja Hercegovina”.

Od igranja brejkdensa na bilijarskom stolu do priznatog regionalnog edukatora…

Slaviša kada govori o broju djece i mladih koji su, za ovih 15 godina, bili članovi plesnog kluba ”Maris” kaže da je 10 hiljada možda pretjerana cifra ali da je 7 hiljada ono što bi smio garantovati. Kaže da je, po povratku u Trebinju, osjećao da stagnira te se vinuo put svijeta, kao edukator, profesionalno angažovani plesač i koreograf.

”Pa jedno 7000 djece mogu potpisati da su prošli kroz ”Maris” za ovih 15 godina. Imao sam i dosta ličnih angažmana, plesamo sam u Istri sezonski, išao u Kinu, Beograd, Zagreb, Sarajevo, Mostar, generalno po okruženju sam održao dosta radionica, bio sam prepoznat kao dobar koreograf, bio sam edukator na mnogim radionicama, a danas mogu reći da sam jako priznat edukator u regionu.” – kaže Sredanović.

Leutar.net Slaviša Sredanović za MH: Naših 15 godina rada je put od luzera do šampiona!
Ja vidim da svi koji su u stranci ili imaju nekoga u stranci dobijaju pomoć, ali nisam želio to…

Na pitanje da li je sve ove godine postojala podrška Grada Trebinja, Slaviša kaže da je toga nedostajalo, iako ih niko nije odbio osim bivšeg gradonačelnika Slavka Vučurevića, koji ih nije odbio ali nije ispunio dato obećanje. Ni u jednom momentu nije želio da kroz člansku knjižicu bilo koje stranke gradi svoj put i put plesnog kluba ”Maris”…

”E to je malo škripava priča jer ja nisam ni u jednoj stranci. Ja vidim da svi koji su u stranci ili imaju nekoga u stranci dobijaju pomoć, ali nisam želio na taj način da gradim naš put. Ja ne mogu reći da nismo podržani, kada sam tražio, nisu me odbili, ali sve to je malo i nije dovoljno za opstanak kluba. Ne mogu dušu da griješim, imali smo uvijek neku vrstu pomoći, malu, nedovoljnu, ali imali smo, osim kada je gradonačelnik bio Slavko Vučurević. Kod Vučurevića sam dva puta bio i dva puta me je čovjek ”izradio”. Jednom je bilo vezano za grijanje, za godišnji koncert kluba, imalo smo obećanje da će to biti sređeno, a smrzli smo se na koncertu, a drugi put je obećao da će da podrži Maturantsku paradu na Trgu slobode, rekao je da će podržati i nije podržao… Poslije toga, ja kod Slavka Vučurevića nisam išao niti sam išta tražio! Nakon mandata Slavka Vučurevića, ne mogu reći da nismo imali podršku, da su mogli, morali i trebali više, jesu, jer ta pomoć nije bila srazmjerna onome šta smo mi postali i kakve smo rezultate postizali… Ono što želim reći, a nisam govorio to nijednom mediju, da nam je Elektroprivreda Republike Srpske, zahvaljujući Luki Petroviću, dosta pomogla prošle godine, u jeku pandemije, bio karantin, nismo radili, tako što su nam omogućili da novac koji je bio namijenjen za nabavku gimnastičarske opreme preusmjerimo za tekuće troškove, kiriju i to. Da nije bilo te pomoći, nije isključeno da bi se ”Maris” ugasio. Nisam ja neko ko stalno traži, kada mi je nešto baš trebalo tražio sam, ali znam da mi uvijek govore u fazonu ”dijete traži kada mu treba nešto”. Mislim, jeste to u principu tako, ali nisam želio za svaku sitnicu da molim. S druge strane, postoje grantovi za organizacije, ali nas ne obavijeste, pa to recimo bude problem. Smatram da mora biti bolja koordinacija između gradske administracije i organizacija, u smislu da se napravi spisak organizacija i da se, kad god je neki poziv za finansiranje u toku, pošalju informacije na mejl jer se dešavalo da propustimo neke pozive. Oni kažu ima na sajtu, pa brate, ja sam u sali, vježbam, radim sa djecom, ne mogu baš sve da upratim, imaš mejlove pa proslijedi svima. Da sumiramo, pomoći ima, ali realno to je premalo, kada vidim koliko se pomaže nekima koji gotovo i da nemaju rezultate i uspjeh, onda shvatim da pomoć koju mi dobijamo nije adekvatna.” – rekao je Sredanović za MH.

Leutar.net Slaviša Sredanović za MH: Naših 15 godina rada je put od luzera do šampiona!
Foto: Jovan Vidaković
Prvenstvo Bosne i Hercegovine u hip hop plesovima – 19 medalja za ”Maris”!

Plesni klub ”Maris” je na nedavno završenom Prvenstvu Bosne i Hercegovine u hip hop plesu ostvario zavidan rezultat – 19 medalja u svim kategorijama.

”Državno prvenstvo u hip hop plesovima održano je ove godine u Sarajevu, u svim kategorijama sem u kategoriji ”produkcija”. Sve ostale kategorije su bile zastupljene na Prvenstvu i mi smo se prijavili u našim kategorijama, imali smo neke otvorene kategorije, tu smo imali 5 prvih mejsta u formacijama, to je ta otvorena kategorija u kojoj izvodiš šta god želiš, moglo bi se reći da se radi o slobodnoj temi, tako da kažem. U hip hop formacijama smo osvojili jedno prvi i jedno drugo mjesto. Jako mi je drago što je Sandra Vreća konačno postala prvak Bosne i Hercegovine u kategoriji odrasli. Uvijek je bila tu negdje, ono drama, drugo ili treće mjesto, klackalica i evo sada je napokon pobijedila! Uspješne nastupe imale su i Lara Sredanović i Leona Đorđević, u mlađoj kategoriji, to je žestoka kategorija, na prelazu u juniore, u tom uzrastu su djeca najposvećenija. Ostali učesnici su takođe bili odlični, ne mogu sada svakoga da imenujem, imali smo 15 prvih mjesta, a ukupno 19 medalja koje smo donijeli iz Sarajeva.”

O želji za pravljenjem mjuzikla, Trebinjskom festivalu plesa i još nekim idejama…

Slaviša je kroz razne angažmane u regionu i svijetu imao priliku da se okuša i u mjuziklu, te danas sa velikim entuzijazmom priča o planu da u Trebinju napravi mjuzikl. Takođe, od ove godine krenuo je Trebinjski festival plesa, za koji se, priznaje Slaviša, malo zakasnilo, ali tzv. nulti Festival biće održan, a vođa ”marisovaca” u narednom periodu obećava brojna iznenađenja i atraktivne goste.

”Ja sam imao priliku da radim mjuzikl u Beogradu, Istri i u Kini. U principu, taj pozorišni ples sam zavolio kada sam bio u Beogradu, kroz balet i kroz sve te stvari koje imaju dodir sa pozorištem. Iskreno, volio bih jako da se u životu bavim mjuziklom, pozorište je nešto što me ispunjava i daje priliku za stalnim napredovanjem. Kada si trener hip hop plesa, negdje te to nakon nekog vremena zasiti, moglo bi se reći da je to klinački ples, mislim i hip hop je jako primjenjiv u pozorištu, ušao je u pozorište na velika vrata, generalno svi plesovi se nevjerovatno dobro spajaju sa pozorištem. Baš zbog toga što sve što znam(o) o plesu ide itekako uz pozorište, imam želju za tom nekom, ajmo reći, nadgradnjom svega toga i stvaranjem jednog pozorišnog čina u kojem bi se kombinovali pjevanje, ples i glumačka igra. Neku konkretnu ideju još uvijek nemam, razvijam je još, trebaju mi i ljudi i iz glume i iz pjevanja, pa vidjećemo dokle će se sa tim otići. Mislim da se uz entuzijazam i sa malo novca može realizovati ta ideja… Postoje još neke ideje, radimo od ranije školu salse, sada je u planu da se počne i sa tangom, rade se fitnes varijante, a ono što je ove godine pokrenuto to je Trebinjski festival plesa, koji je već krenuo. krajem ljeta biće plesni kamp, od 23. do 29. avgusta, a u sklopu kampa biće Zumba master klas, koji će se održati 28. avgusta na Trgu slobode kada će se prezentovati i ono što je rađeno na kampu. U kontaktu smo sa svim zemljama regiona, što se tiče Trebinjskog festivala plesa, malo smo okasnili, smještajni kapaciteti su već prilično popunjeni, ne znam u kojoj mjeri bi sada mogli ugostiti sve goste. Ove godine taj festival neće biti mali, najavljeni su već neki ljudi i mogu reći da će biti zanimljivih i atraktivnih gostiju.” – rekao je Slaviša Sredanović za internet magazin ”Moja Hercegovina”.

Leutar.net Slaviša Sredanović za MH: Naših 15 godina rada je put od luzera do šampiona!

Za plesni klub ”Maris” su mnogi čuli, isti ti su se na početku podsmijavali njihovim nastupima, da bi nedugo potom došlo do potpunog, kao što Slaviša kaže, filmskog zaokreta, pa su ”marisovce” zaustavljali na svakom ćošku. Slaviša sa svojim ”marisovcima” predstavlja na najbolji način Trebinje, Hercegovinu pa i šire. Nema sumnje da tako neće biti i u godinama koje slijede, te da će ”Maris” još dugo godina biti sinonim za kvalitet i predani rad. Njihova priča je i nakon 15 godina itekako svježa, i ne samo to – ”Maris” raste iz dana u dan, pa nemojte da se iznenadite kad zaigraju na daskama koje život znače i ostvare jednu od Slavišinih želja, mjuzikl u Trebinju… A do tada, takođe nemojte se čuditi kada Trebinjski festival plesa postane svjetski podijum najboljih plesača ne smao regiona, već i cijelog svijeta…

(Igor Svrdlin; Moja Hercegovina)

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.