Ima u Hercegovini priča da se kod nekakve crkve, u šumi ispod Trebinja, sastajao narod svake godine o Trojčinu danu. Jedni da se mole, drugi da se vide sa prijateljima i poznanicima, treći da vide naroda, a mlađi svijet po svom poslu.
Svake godine bi se od te crkve neka djevojka udala ili bi bila isprošena ili bi bar zagledala koga. Zato bi se govorilo da je taj i taj bio na zagledu.
Šetalo se ispred crkve u šumi, mjerkalo se ko je čiji otac i majka. U jednom trenutku najljepšoj djevojci prišao najnaočitiji momak. Nije se stidio i ustručavao nego je odmah pitao za ime i prezime.
- Ja sam Rada Jalovica!
- Ja sam Miloje Junac!
- Mladiću, mogao bi da budeš malo ozbiljniji!
- Ja sam ozbiljan, nego ne znam šta je s tobom?
- Mrš, sram te bilo!
- E, bilo me ne bilo, bila ti Rada ili ne prezivala se Jalovica ili ne, ja sam zaista Miloje Junac!
Po gornjoj Hercegovini ubrzo se čuo da su se sprijateljili Junci i Jalovice. Miloje Junac uzeo za ženu Radu Jalovicu i pop na vjenčanju pitao sve isto kao kad su se uzeli Mirko Roguz i Mara Zaguz.
Milovan Milo Turanjanin / Hercegovački humor
Be the first to comment