Marko Vidojković: DOK ČEKAŠ ORDEN SA ŠEJTANOM

Leutar

Tajni agenti NKVD-a
Leutar

Latest posts by Leutar (see all)

„Pokušaću ordenom da ga uništim, kad mu mi već ne možemo ništa, možda će Sveti Sava moći…“ „Koga, bre, ti foliraš! Sotoni se Sveti Sava oko vrata ne stavlja!

U ranu jesen, leta gospodnjeg, 2019, đavo brojaše svoje poslednje dane u Srbiji. Trijumf njegov bio je potpun – za samo sedam leta uspeo je trećinu naroda preobraziti u bezumne volove, trećina je pred njegovim kopitima utekla kud koji mili moji, a trećinu, koja je bila ubeđena da mu se može suprotstaviti, svojim je sitnim pakostima, trojanskim konjima, nameštenim aferama i lažnim dilemama uspeo podeliti na šesto šezdeset i šest frakcija, od kojih je svaka tvrdila da zna najbolji način na koji đavola iz Srbije isterati.

Sve što se moglo opljačkati, opljačkano je. Sve što se moglo srušiti, srušeno je. Sve što se moglo spaliti, spaljeno je. Retko je gde đavolova misija tako dobro prošla kao kod nas. Ostadoše Srbi bez tela i duše, a gde nema duše, tu ni za đavola posla više nema, pa se on stade polako pakovati i pripremati za izlazak iz tela umno obolelog šizoja od Jajinaca, te prelazak u đavo će ga znati čije. No, đavolu đavo nije dao mira. Kao da pobeda nije bila potpuna. Kao da je falilo još nešto.

Poklopilo se tako da se baš ovih dana beleži osamsto godina od proglašenja samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i đavo odluči da će lično on postati zvezda ovoga jedinstvenog slavlja. Diže patrijarha iz bolničke postelje i pozva ga u svoj dvor. „Ajde dolazi, imam jedan predlog koji treba da ti padne na pamet“, reče đavo. „Ali, milostivi, ja sam odveć star i bolestan, teško mi pada…“, poče da vrda patrijarh, ali đavo samo pucnu prstima i on ozdravi taman onoliko koliko je đavolu to trebalo.

Dođe patrijarh đavolu na dvore da mu skute ljubi, a ovaj mu reče: „’Ajde, smisli kako ćemo najsvečanije proslaviti predstojeći jubilej.“ „Ne znam, milostivi“, iznemoglo će patrijarh, umoran od đavolovih igara. „A pare znaš da uzimaš! Nemoj sad bradu da ti zapalim! Smišljaj smesta!“ Patrijarh obrisa čelo novčanicom od dvesta evra i malo se zamisli. „Mogli bismo…“, zamuca, a đavo začkilji očima, razvuče svoje ogromne modre usne i iskezi svoje ljubičaste desni: „Šta bismo mogli?“ „Mogli bismo da vas nagradimo ordenom Svetoga Save prvog reda“, procedi napokon patrijarh, a đavo uskliknu: „Bravo, ni ja se ne bih bolje setio!“

Toliko je zbog ove ujdurme đavo srećan bio da je morao s nekim sreću da podeli. Pozva telefonom velikog turskog šejtana: „O, mili moj pobratime“, javi se đavo, a Šejtan odgovori: „O, kolega! Kojim dobrom? Zoveš li me da mi izručiš još nekog Kurda, da mu kožu derem i da mu klince pod nokte nabijam?“ „Ne, nemamo ih više, nego te zovem da ti se pohvalim – patrijarh će mi uručiti orden Svetoga Save na proslavi povodom osamsto godina SPC!“ „Aj’ ne seri! Kakva fora! Baš kad pomislim da, posle onolikih žena koje upregnusmo u fabrikama tekstila, neće biti još veselih vesti iz Srbije, ti me demantuješ“, poče se šejtan grohotom smejati.

„Nego, dođi ti ovamo, da mi praviš društvo, da šenluk činimo dan pre dodele odlikovanja i da na dan dodele govorimo kako nema većeg junaka od Murata, ho ho ho!“, predloži đavo, a šejtan, koji trenutno nemaše baš puno spoljnopolitičkih aktivnosti, rado pristade. Dođe u Srbiju, dovuče sa sobom silnu pratnju, da šatro neke autoputeve i fabrike grade, a samo đavo i šejtan znaju šta su radili i kako su se provodili. Društvo im je pravio i verni medved Dodo sa zapadnih strana, pa đavolu srce omeknulo, te pozva u gluvo doba noći patrijarha. „Izvolite, milostivi“, javi se ovaj bunovno. „Daj i medvedu orden!“, dreknu đavo. „Ali, već smo mu ga dali!“, zavapi patrijarh. „Ajde?“, zbuni se đavo, kome ovaj orden odjednom više nije delovao tako veliki i bitan, kad ga matora budala svakoj šuši daje. „Dobro, jebiga, smislite mu neki drugi orden“, zaključi neveselo. „Jel može Orden Svetog Simeona Mirotočivog?“, upita patrijarh, ali đavo već prekide vezu.

Patrijarh te noći nije više mogao usnuti, iako se pokrio svojim posebnim jorganom, punjenim novčanicama od petsto evra. Osim što mu je saradnja sa đavolom teško padala, brinula ga je i pobuna sve većeg broja vladika. „Da uzimamo pare neoporezovane, ajde de, dečake da obljubljujemo, šta je tu je, s puškomitraljezima da se slikamo, eh grešna nam duša, ali đavolu orden da dajemo? Pa, jebemu lebac neosveštani, gde će nam duša!“, grmelo je sa svih strana, a patrijarh je uzalud pokušavao da im objasni: „Pokušaću ordenom da ga uništim, kad mu mi već ne možemo ništa, možda će Sveti Sava moći…“ „Koga, bre, ti foliraš! Sotoni se Sveti Sava oko vrata ne stavlja!“, beše odgovor najvećeg dela vladika, koji odlučiše da bojkotuju dodelu ordena.

Dođe i taj dan, tačnije, pade i ta noć, u kojoj će đavo biti odlikovan ordenom Svetoga Save. No, đavo, kao đavo, sad, kad je i ovu pobedu odneo, nije mu više bilo zanimljivo, pa dođe na priredbu nadrkan, stajaše u mraku, te u svom govoru maltene iznapušava sirotog patrijarha što mu dade orden i što se oko toga digla tolika dreka među umom poremećenim Srbima. Ništa mu nije moglo popraviti raspoloženje, ni medved koji se zahvaljivao u ime svih bukvi u opusteloj Republici Srpskoj, ni ostale zvanice, koje mu odavno dušu prodadoše, a o pratećem kulturno-umetničkom programu i da ne govorimo.

Kažu da je noć najtamnija pred svitanje, međutim, mi smo više puta s našim đavolom mislili da mračnije ne može, a on nam je uporno pokazivao da može. Da li je dodela ordena ipak bila očajnički trik patrijarha, da nakači Svetoga Savu đavolu za vrat? Ako jeste, da li će pomoć sa nebesa stići prekasno? Da li će Ana Brnabić dobiti orden Bogorodice sa duginim bojama? Da li je i Siniša Mali zaista dobitnik ordena ili ga je ipak plagirao?
Bog zna šta će dalje biti.

Izvor Buka

1 Komentar

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.