Ne mogu se načuditi našoj ljubavi prema ovom kršu i kamenu.
Kažu
-“Što ima u tom kamenu, pa ga tako volite?”
Za nekog je kamen samo kamen.
Za nas nije i ta ljubav je posebna.
Ljubav k’o ljubav – ne da se u cijelosti ispričati.
Nosiš je u srcu zauvijek , ma gdje god bio.
Osjetiš je i živiš je.
Obogaćuje ti um, grije srce i razgaljuje misli.
Nama je kamen svojevrstan znamen.
Na njemu smo se rodili i prvo je s čime smo se susreli.
Prve korake na njemu pravili.
Razbijali koljena trčkarajući po kamenu.
Tako već odmalena naučiš da se boriš, padaš i ustaješ.
Obrišeš krv i nastaviš dalje bez kukanja.
Igrali se s njim kao djeca, umjesto modernih igračaka.
Za malo starije je poznata tradicionalna igra “Kamena s ramena”.
Tu su i kamene pećine koje se zovu škripovi.
Starinske kuće su ovdje zidane od kamena.
Moderne se oblažu kamenom.
Najbolje ugrije kuću drvo iz kamenjara i krša.
Puno toga ima što nas veže baš za taj kamen.
Nama je on ponekad poput svile.
Naš je! Volimo ga i ne odričemo ga se!
Samo u našoj Hercegovini raste najljepše cvijeće iz kamena.
Mnogim ljekovitim biljkama je upravo taj kamen podloga.
Puno toga ovdje je od kamena i s kamena.
Srodiš se s tim!
Postaje dio nas, naše osobnosti i karaktera.
Posebnost je to što nam srca nisu tvrda i hladna poput kamena.
Njegovu čvrstinu smo zadržali u stavu i karakteru.
Možda je najispravnije reći da smo mi Hercegovci za kamen srcem ušiveni!
Piše: Daniela Škegro / Hercegovina.in
Bravo jednostavno to je to zato gdje god odemo uspjemo u bilo cemu zasto jer neznamo za rijeci nemogu necu neznam tj borci smo u zivotu padamo i ustajemo al nema predaje i nakraju se uvjek vratimo u nas mili krs nekad samo toliko da napunimo baterije .
Jos jednom hvala za ovaj tekst Hercegovko.
Пријатељу, имам три савета за тебе: пре него што скочиш са тог камена одакле си се излегао, прво научи да се не знам и не могу пишу одвојено, јер је твој „успјех“ очигледно у складу са непознавањем граматике. Друго, немој ме, као Херцеговца, срамотити те признај да некад нешто и не можеш и не знаш. Треће, имам једну молбу: када се будеш враћао у „свој мили крш“, потруди се, молим те, да тамо и останеш.