Evropljanin u posjeti jednom našem gradu…

Prije izvjesnog vremena u našem gradu je boravio jedan mlad čovjek. Evropljanin. Rođen i odrastao u Njamačkoj od oca Italijana i majke Srpkinje.

U svojoj posjeti rođacima jedno veče je izišao u grad. Ujutru, uz kafu, sa tetkom, evropski devetnaestogodišnjak ispričao je svoje impresije o našem gradu. Njegov najsnažniji utisak i kometar o ovoj čaršiji bio je: „Кoliko kurvi!!!!“ Tetka mu je objasnila da to nisu prijeteljice noći nego, eto, naše djevojke koje vole da se tako obuku pa posmatračima daju pogrešnu informaciju o sebi. Inače su normalne i poštene, reče tetka, samo ne znaju da takav izgled nije moderan u Evropi. To je nešto kao naša „mikro-moda“, naša osobenost, naš doprinos svjetskoj istoriji umjetnosti.

Pretpostavljam da bi svako od vas koji čitate ovaj tekst imao da doda neku priču kao prilog na ovu temu. Čula sam mnoge, ali vjerovatno jedna od najoriginalnijih je ona o našim studentikinjama koje su prije nekoliko godina na apsolventskoj ekskurziji boravile u Parizu. Mlade intelektualke krenule u noćni provod tako obučene da su ih lokalne prostitukte pretukle misleći da je stigla konkurencija iz istočnih zemalja. Šta je tačno bilo, ne znam. Nisam bila, ali vam pričam onako kako je meni rečeno.

Nedavno je u mom dijelu grada otvorena nova prodavnica obuće. Pogledam izlog i vidim da su na centralnom mjestu postavljene čizme-cipele-rimljanke ili nešto tome nalik sa velikom platformom, drikerima i kaišićima i shvatim da to nije prodavnica obuće nego radnih odijela. Nešto kao HTZ oprema. Кo krene da stažira u ulici crvnih fenjera mora da nabavi potrebnu opremu. Takve čizme su isto što i šljem rudaru, kecelja kuvaru, Rejban naočari vozaču međugradskog autobusa. I što je najstrašnije, oprema za prijateljice noći može da se kupi na svakom koraku. To, vjerovatno, diktira zakon tržišta. Ili je to obuća za ove naše „normalne djevojke“?

Ako prihvatimo da način oblačenja nameće prostor i vrijeme, odnosno ljudi koji u određenom prostoru, na određenom mjestu i određenom vremenu postavljaju pravila, onda zaključujem da su naši trendseteri iz redova makroa, sado-mazo poklonika, Sataninih sljedbenika… Ponekad imam utisak da bi im i Alister Кrouli pozavidio na maštovitosti.

I onda, nenadano, kao što sve spoznaje dolaze same i nenajavljeno, ma koliko marljivo radili na njima, shvatih da ove mlade žene ne izgledaju samo tako. One to, zapravo, jesu. Na žalost, shvatim da to nisu „normalne“ djevojke koje izgledaju kao prijateljice noći. One jesu to za šta se predstavljaju.

Sjetih se Moravijine „Rimljanke“. Da li ove naše majke, u neznanju, svojim kćerkama dozvoljavaju da budu to što ponižava ljudsko dostojanstvo ili im samo pomažu u poslu kojim su se i same bavile? Mada, one formalno nisu profesionalci, jer ne ulaze sa vama u pošten posao u kome roba ima svoju cijenu. One su kao poštene, a vole vas samo ako imate novac. Bez novca za njih ste niko. Sa novcem sve vaše mane nestaju. Novac vam u ovoj priči dođe kao Veniš deterdžent. Njihov vrhunski poslovni poduhvat je udaja za novac. To je trajna transakcija. Najstaršniji oblik prostitucije – prodaja na neograničen period.

One su produkt krize koja ne prestaje, one su tu i one su naše. I nije važno šta su po obrazovanju i nije važno iz koje socijalne sredine dolaze. Mlade dame, molim vas, i ako jeste to što izgleda da jeste, i ako vas ima toliko koliko se čini da vas ima, probajte da izgledate bar malo pristojnije, makar u tom pokušaju lagale i nas i sebe, jer će nam ta će laž biti lakša nego ova ovakva istina.

Ljiljana Čekić

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.