Na intervju je stigao na motoru – onom koji za četiri sekunde dođe od 0 do 100 km/h. Lično, voleo sam da slušam njegova predavanja o natprirodnom i novim religijama. Predaje kao redovni profesor na predmetima Narodna religija Srba i Nacionalna etnologija – religija, Metodologija etnologije i antropologije, Antropologija savremenosti, Urbane i rodne studije i Antropologija natprirodnog i nove religije. Na mesto dekana Filozofskog fakulteta Danijel Sinani dolazi sa mesta prodekana za finansije.
Veliku pažnju je izazvao vaš izbor za dekana Filozofskog fakulteta. Delovalo je kao izbor gradonačelnika, fudbalskog selektora. Bilo je toliko bitno ko će biti dekan Filozofskog?
Pretpostavljam da je razlog tolike pažnje delom i u izborima za rektora koji su u javnosti protumačeni i doživljeni kao upliv države na univerzitet i gubitak autonomije univerziteta. Pored toga, Filozofski fakultet je ionako pod velikom pažnjom javnosti zato što su naši profesori bili aktivni poslednjih godina i iznosili su vrlo jasne kritičke stavove o tome šta se dešava u našem društvu.
Očekuje se od ljudi koji zauzimaju odgovorne pozicije u društvu da podignu glas i kažu nešto, da svoje mišljenje i stavove podele s javnošću. I sam očekujem od mnogih profesija da se oglase o pitanjima koja ih se tiču, ali malo toga dobijamo. Mislim da je narod prepoznao Filozofski fakultet kao instituciju koja se drži principa, primećuje kada nešto nije u redu, tu je da pomogne savetima i spremna je da istraje, da ne menja stavove.
U moru tih smena, Filozofski je ostao stabilan, a prakse i aktivnosti koje smo sprovodili će se nastaviti. Ne zato što mrzimo aktuelni režim, niti bio koga drugog, nego zato što se vidi da ne živimo dobro i da svakodnevno nazadujemo i gubimo dragoceno vreme. Naša obraćanja javnosti oko aktuelnih pitanja i dešavanja trebalo bi da uliju poverenje ljudima, jer govore da postoje ličnosti koje nisu uljuljkane u svojim foteljama i osećaju moralnu obavezu da probaju da pomognu.
U ovu zemlju treba pod hitno vratiti pristojnost i dostojanstvo. Jer mi smo, nažalost, kulturno uništena zemlja. Mi ćemo se ekonomski možda i opraviti, u bližoj ili daljoj budućnosti – brže ili sporije. Ali sadržaji koji nam se plasiraju preko masovnih medija, počev od pisanja tabloida, preko televizijskih emisija na stanicama sa nacionalnom frekvencijom, pa do prenosa skupštinskih zasedanja vode civlizacijskoj regresiji za koju je pitanje kako ćemo se od nje oporaviti i koliko će trebati generacija da iz toga izađemo. Zato je najvažnije vratiti pristojnost u javni diskurs i naći ličnosti koje će privući ljude svojom pristojnošću i dostojanstvom.
Ova vlast, naravno, neće to tek tako dozvoliti, pošto se u ovakvom ambijentu veoma dobro snalazi, tako da svako istupanje novih lica u javnost nosi sa sobom rizik povlačenja u medijsko “blato”. Nešto slično sam i ja svojevremeno doživeo sa epizodom oko mog prezimena i porekla.
Ceo intervju s profesorom Sinanijem objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 10. juna
Be the first to comment