Nedavno usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti izazvalo je veliku pažnju u Srbiji, a kao jedna od mera za „ostvarivanje rodne ravnopravnosti“ navedena je upotreba „rodno senzitivnog jezika“.
Zakon propisuje i da su rodno osetljiv jezik dužni da koriste ne samo organi javne vlasti, već i mediji prilikom izveštavanja.
Među zanimanja, zvanja, titule i imenovanja u ženskom rodu koja su podelila Srbiju spadaju i atašeica, biskupica, borkinja, doktorica nauka, dramaturškinja, đakonica, epidemiološkinja/epidemiologica, goničkinja, lovkinja, pešakinja, poslovotkinja, stručnjakinja, sutkinja, taksistkinja, trenerica/trenerka, vatrogaskinja, viteškinja, vodičkinja, vojnikinja i žetelica.
Lingvista i redovni profesor Filološkog fakulteta, Ranko Bugarski, ocenio je da bi Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo dopuniti pratećim komentarima, sa gramatičkim i stilističkim uputstvima za njegovu primenu.
Bugarski je u autorskom tekstu za list Danas naveo da će, bez toga, taj deo Zakona ostati mrtvo slovo na papiru, ili će u slučaju ozbiljnog pritiska države izazvati opštu pometnju u javnoj komunikaciji bez vidljive koristi.
Gramatička i stilistička uputstva za primenu novousvojenog zakona nisu doneta, ali su još pre dve godine autorke Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika, Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović, ponudile praktične smernice za primenu rodno senzitivnog jezika, uz glosarijum (spisak) zanimanja, zvanja i titula žena.
Autorke su bavile najčešćim argumentima protiv upotrebe rodno osetljivog jezika, poput tvrdnji da nije u duhu srpskog jezika, da ga kvari, da je rogobatan i da „para uši“, nazivajući takve navode mitovima i zabludama.
„U korenu svih ovih zabluda se nalaze seksizam i mizoginija – uverenje da je nešto, u našem slučaju neka reč, najčešće imenica koja označava zanimanje, samo zato što nije muškog gramatičkog roda manje vredna, te da ne treba da bude deo jezika“, navele su autorke publikacije.
Objašnjavajući da su gramatički nastavci koji se najčešće koriste za imenice ženskog roda, sledeći: -(k)inja (kao u reči saborkinja), -ka (kao u reči bibliotekarka) i -ica (kao u reči načelnica), autorke su navele niz primera građenja imenica koje označavaju zanimanja.
U predgovoru Priručnika predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović navela je da „rodno osetljiv jezik ne podrazumeva samo imenovanje žena koje obavljaju određena zanimanja ili vrše određene javne funkcije, iako je ovaj domen njegove primene naročito važan, već je istovremeno i način da se eliminiše svaki oblik rodno zasnovane diskriminacije“.
Izvor: N1 Srbija
Be the first to comment