Hercegovina

Hercegovina je sparina. Žega. Omorina. Gušteri. Drača. Šaš. Cvrčci. Ganga. Trideset i pet u hladu.

Hercegovina je ispucana zemlja. Kad se ne smije nego se kezi. Kad nešto ne smišljaš, nego kontaš. I kad nemaš glavu nego facu. Hercegovina je zvuk freze. Motike. Traktora. I onog „dodaj čašu ladne vode“. Hercegovina su ljudi na zidićima. Vasilije. Prebilovci. Eto, to vam je Hercegovina.

Hercegovina je kad se nešto potopi da se kiseli. I kad neko ko umre taj rikne. Hercegovina je kad se mora raditi za lada, a ne u podne. Kad si mršav pa moraš nadoć. U kući robu nosiš za „okokuće“. Hercegovina je more li se, pomalo, oće li i kako je.

Hercegovina je igranje u pržini. I kad si musav od sladoleda. Musav od gliba. Kad te neko zafrkava. Ili kad si ko gluvo krme kad te zovu na ručak, a ručku osmi dan čorba. Hercegovina je karpuza i kavada. Kuke. Krtola. Razljevača. Hercegovina je baš sve. Pršut. Ne kaže nego veli. Popara. Raštan. Gdje se noge čuju.

Bezbeli da smo pola zaboravili.

Nepoznat autor, a fotograf je Ж.М.