SLUŽBA, DROGA I NOVI TALAS: Kako su propali rokenrol i Jugoslavija

Zadužbina MIlana Mladenović / Foto: Miladina Jeličića

Zove se Slobodan Milošević. Mlad je i uspješan momak, pred kojim je svijetla budućnost. Sve ga čeka po redu: brak, djeca, karijera… Međutim, Slobodan napušta zonu komfora, odlučno uzima stvar u svoje ruke i živi život po svojim pravilima. Živi slobodno, buntovnički. Živi po zapadnim standardima.

“Dečko koji obećava”, film Miše Radivojevića i Nebojše Pajkića, snimljen 1981. godine, na najbolji način oslikava atmosferu i pravac onoga što uveliko potresa postitovsku Jugoslaviju: novi talas, novi val, new vawe. Iste godine u martu mjesecu u izlogu “Jugotona” osvanula je long plej ploča crvenog omota na kojoj je bila fotografija Beograda, zvučnog imena “Paket aranžman”, projekat udruženih snaga “Šarla akrobate”, “Električnog orgazma” i “Idola”.

Prodat je u rekordnom roku, a novi talas se proširio Jugoslavijom. Promjene je spremno dočekala i omladinska štampa, koja ih je dodatno afirmisala postajući tako jedan od glavnih promotera novih vrijednosti. Poenta je bila biti slobodan, mlad, pametan, ali i bučan i pomalo melanholičan, i iznad svega vjerovati da nam je samo nebo granica…

Istovremeno s longplejkama, Jugoslavijom je počela da kruži i mračna pošast. Heroin, teška prljava droga. Iako je prema urbanoj legendi heroin u Beogradu premijerno predstavljen na utakmici finala kupa na “Marakani”, kada su ga donijeli navijači Ajaksa, popularni “H” svoje uporište među mladima (doduše onih s dubljim džepom) nalazi tek početkom osamdesetih godina. Pričalo se da je droga bolest kapitalističkog društva i da neće zahvatiti samoupravni socijalizam. Sa ove vremenske distance moglo bi se reći: heroin je i dalje među nama, ali Jugoslavije odavno nema.

U tom kontekstu posebno je zanimljivo podsjetiti na “Dalesovu doktrinu” prvog šefa CIA Alena Dalesa, koja datira još od 1945. godine, o sprovođenju američke posljeratne doktrine protiv SSSR i protiv istoka i svih ostalih zemalja. Ta doktrina, koja nastaje pred Hladni rat, glasi: “Daćemo sve što imamo, sve zlato, svu materijalnu moć na magarčenje i zaluđivanje ljudi. Čovječji mozak i svijest ljudi skloni su promjenama. Posijemo li tamo haos, neprimjetno ćemo im podmetnuti lažne vrijednosti i primorati ih da te vrijednosti prihvate. Kako? Mi ćemo naći istomišljenike, svoje saveznike i pomoćnike u njihovoj domovini. Malo pomalo ćemo gasiti njihovu nacionalnu svijest. Književnost, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osjećanja. Mi ćemo na sve načine podržavati one koji budu usađivali u čovjekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje, jednom riječju – sve nemoralnosti.”

Leutar.net SLUŽBA, DROGA I NOVI TALAS: Kako su propali rokenrol i Jugoslavija
Tito

U kojoj mjeri ova teorija prvog direktora CIA korespondira sa stvarnošću ondašnje SFRJ? Činjenice govore o tome je Alen Dales svojevremeno i govorio za srpske medije da je CIA dozvolila Brozu da radi drogu i cigarete, prvenstveno “laki strajk”, da bi finansirao tajne operacije svoje moćne Udbe. Tačno je i to da su druge droge stigla u SFRJ mnogo prije heroina, o čemu svjedoči i ispovijest Ratka Draževića, visokog funkcionera Udbe. Dražević, istina, govori da su udbaši tu drogu prebacivali u Italiju, Holandiju i SAD, prodavali je mafiji i pare donosili Udbi.

Međutim, s ove istorijske distance, poslije Ustava SFRJ iz 1974, kada su republike razvlastile Jugoslaviju, svaka za sebe je radila mnogo šta pa sasvim izvijesno i one najunosnije poslove, prvenstveno drogu, te je puštali i na domaće tržište ili u komšiluk, u susjednu republiku… Ali sve pod kontrolom države.

Zoran Predin za “Ekspres” kaže da je, u smislu količine originalnih muzičkih ideja i žanrova koji su ga postavili na treće mjesto najboljih svetskih muzičkih produkcija, i to iza američke i engleske, novi talas u Jugoslaviji bio vrhunac kulturnog i socijalnog razvoja zemlje. Koji je, naravno, bio strogo nadziran od države.

Leutar.net SLUŽBA, DROGA I NOVI TALAS: Kako su propali rokenrol i Jugoslavija
Zoran Predin

“To je bilo novo samopouzdanje, umjetničko bratstvo i jedinstvo, nezavisnost u produkciji, svježe ideje… Sve nabrojano se, naravno, nije sviđalo ni partiji ni nacionalistima. Udba je na svakom koraku pratila bendove i nadzirala koncerte. Za dozvolu za koncert morao si dva mjeseca prije koncerta da pošalješ tekstove na čitanje miliciji. Tada su bile često realizovane tri faze nadzora: zabrana zbog raznih razloga, od imena do provokativnih tekstova, medijski embargo, koji su uveli kobajagi zbog antidržavnih sadržaja, i nagrađivanje kada su pokušavali da nas diskredituju priznanjima poput Sedam sekretara SKOJ-a, kao, “vidite, oni su ipak naši”. No, nagrada Sedam sekretara SKOJ-a je nehotice populizovala izvrsne umjetnike, među koje se mogu s ponosom ubrojati. Javna je tajna da je Udba tendenciozno plasirala drogu u novi talas kako bi utišala bunt. Nažalost, u tome je uspjela, pogotovo na beogradskoj sceni. Tragično”, ističe Predin.

Na pitanje da li je upravo taj začarni krug doprinio otvaranju prostora za bujanje nacionalizma i istovremeno vodio ka konačnom raspadu Jugoslavije, Predin kaže: “tačno tako”.

“U nacionalizmima nije bio prostora za solidarnost i drugarstvo, koje je vladalo među bendovima. Nacionalistički mediji dnevno su radili na tome da nas posvađaju objavama lažnih izjava itd. No, uprkos svemu, mnogi smo ostali doživotni prijatelji i sada idemo na živce i novim vlastima. Jebiga, očigledno smo ponovo ispred vremena – smatra Predin, dok novinar Milomir Marić za “Ekspres” kaže da je javna tajna da je drogu na ulice Beograda servirala policija.

Leutar.net SLUŽBA, DROGA I NOVI TALAS: Kako su propali rokenrol i Jugoslavija
foto: Zadužbina Milan Mladenović / Miladin Jeličić

“I to prije svega na Dedinje, djeci visokih zvaničnika, rukovodilaca, uglednih ljudi… Na taj način su uništavali i ucjenjivali mnoge porodice jer su rukovodioci bili uplašeni, a sve se i kasnije nastavilo. Pa, meni je pokojna Sonja Savić opisivala ko su bili policijski doušnici, njihovi dileri, i kako su im sve prijetili. Oni su samo željeli da unište jednu učenu i obrazovanu generaciju koja je pretendovala da zamijeni elitu”, smatra Marić.

Želim samo da sviram

Gotovo suprotan stav zauzeo je bivši član benda “Idoli” Nebojša Krstić, ocjenjujući da država nije imala vremena da se bavi novim talasom, u kojem veliki broj bendova nije ni imao političku notu.

“Rokenrol je u Jugoslaviji bio prisutan još od ranih šezdesetih jer nije nikada bio detektovan kao element pobune, već samo kao oblik zabave. To je bio slučaj i s novim talasom. Nikakav drugačiji odnos država nije imala prema njemu u celini, ali jeste prema grupama koje su se bavile tabu temama. U suštini, takvih grupa je bilo vrlo malo u novom talasu. „Idoli” su jedini pravi primer. Od pesme “Retko te viđam s devojkama”, koja je bila himna LGBT osamdesetih, preko instaliranja nacionalnih i religijskih tema u artistički new vawe format (“Odbrana i poslednji dani”), do direktne političke subverzije na temu nestašica osnovnih životnih namirnica („Čokolada”) i poziva na otpor („Udri bogatalja”). Većina ostalih grupa nije u svom delovanju imala nikakvu političku subverzivnu notu i možemo ih posmatrati samo kroz estetske naočare. Novi talas odigrao se u vremenu neposredno posle Titove smrti, kada se državni aparat bavio sobom i sve je bilo prepušteno na milost i nemilost urednika radija i televizije, koji su u početku emitovali te pesme vrlo bojažljivo, a potom, kada su videli da nema negativne reakcije, punom snagom”, kaže Krstić i dodaje da, što se tiče službi i puštanja narkotika, on nije dobar sagovornik jer narkotike nije konzumirao, a sa službama nije sarađivao.

“Što se tiče nacionalizma, on je pothranjivan i njime je manipulisano u okviru republičkih saveza komunista i nikakve veze s novim talasom on nema. Novi talas je bio zbirka veoma različitih beogradskih, zagrebačkih i nekoliko slovenačkih grupa, bez zajedničkog ideološkog ili ma kakvog drugog koncepta. Većina tih grupa, po mom mišljenju, nije imala nikakav odnos prema autoritarnom sistemu u kojem smo živeli. Njihovu aktivnost tačno je definisao Džoni Štulić u stihu: “Želim samo da sviram, da se otkačim, i to je sve.” Političku svest i ambiciju da se Titov autokratski režim zameni demokratijom video sam samo kod dve grupe. Prva je preteča svega, praktično grupa koja je prokrčila put za sve nas ostale, i to je “Buldožer”. Druga je “VIS Idoli”” navodi Krstić.

Na pitanje šta je danas s tom generacijom, Krstić objašnjava da je ta generacija uglavnom odumrla poput dinosaurusa.

“Oni koji su fizički preživeli, borave u nekim svojim oazama privatnosti, veoma mali broj je muzički aktivan. Da li su uspeli u svojim zamislima? Oni koji su se samodestruisali, jesu. Oni koji su živi, siguran sam, imaju svoje raznolike individualne odgovore na to pitanje.”

Leutar.net SLUŽBA, DROGA I NOVI TALAS: Kako su propali rokenrol i Jugoslavija
Gile – Električni orgazam

Da je novi talas, uprkos buntu, bio ispod radara države, smatra i frontmen Električnog orgazma Srđan Gojković Gile.

“Iako uvek postoji neki političko-sociološki pogled na novi talas, ja imam isključivo muzičku perspektivu. Ne mislim da je iko tu želeo da se bavi direktno politikom, već samo umetnošću i muzikom. Videli smo u prethodnom periodu ko je hteo da se bavi politikom. Mi smo se bavili društvom na nivou umetničkog komentara, barem što se mene tiče. Bez ikakve namere ili iluzije da to može nešto da promeni. Iako su se neke stvari ipak malo promenile, ali ne drastično. Ne mislim da je išta od toga bila smišljeno, barem što se tiče aktera novog talasa. E sad, verovatno su neki političari nešto planirali, ali i oni su samo reagovali na nove okolnosti. Političke vrhuške Srbije, Hrvatske i Slovenije su verovatno već tada planirale da idu ka nekom osamostaljenju, što se posle i desilo.”

“Pretpostavljam da je postojala ta ideja i pre Titove smrti, ali se tada otvorio prostor. To je bila bitna tačka u novonastajućem haosu, koji je usledio do raspada Jugoslavije. Vrh države je bio obezglavljen i u tom haosu svako je grabio šta je mogao. Mi umetničke slobode, a za političare ne znam. Mi smo i uspeli u tome zbog okolnosti koje su nam išle naruku u tom trenutku. Ipak, mislim da mi državi nismo bili toliko interesantni. Nismo mi bili popularni kao “Bijelo dugme”, svirali smo u sali za do 1.000 ljudi i prodavali 15.000 ili 20.000 ploča, dok su drugi prodavali milione. Nisu oni nama pridavali veliki značaj, već smo bili ispod radara, što je nama omogućilo kreativnu slobodu” kaže Gojković i dodaje da je i droga bila samo dio širih okolnosti, a ne direktno novog talasa.

“To je samo odjednom postalo dostupno u talasu haosa koji je počeo da eskalira od Titove smrti. Pre toga droga nije bila toliko prisutna. Mnoge su okolnosti tu uticale. Na kraju veliki deo te generacije nije preživeo. Mi smo jedini bend koji i dalje postoji na celom tom prostoru. Preživeli su, naravno, neki akteri poput Koje, Rundeka… Mnogi nisu više ni fizički živi, poput članova EKV-a. To su bile novonastale okolnosti u zemlji, na koje se neko sapleo, neko ne.

Raskrsnica puteva droge

Istoričar Aleksandra Raković, autor knjige “Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968: Izazov socijalističkom društvu”, ističe da novi talas nije kontrolisala Služba, već omladinska organizacija, tačnije partija.

“Droga je stvar bahatosti tih aktera, koji su dolazili iz jako uticajnih i bogatih porodica, a i sami su brzo stekli slavu. Opijeni novcem i slavom, postali su bahati kao Hendriks i Dženis Džoplin deset godina ranije. E, to je njih koštalo života, a ne država. Država sigurno nije puštala tu drogu na ulice Beograda jer se ona nije pojavila preko noći, nego još od 1967. ili 1968. godine. Beograd je i bio na raskrsnici puteva sintetičkih droga ka Bliskom istoku, a prirodnih droga sa Bliskog istoka na zapad. Beograd i Zagreb su bila dva čvorišta gde su se putevi ukrštali. Te droge je bilo toliko da država nije mogla da je kontroliše. Pritom, mnogo hipika je putovalo, recimo, do Indije autostopom jer na Bliskom istoku nije bilo ratova. Međutim, kada je to prevršilo svaku meru, slučaj Gorana – Ipeta Ivandića s trgovinom drogom u Sarajevu poslužio je kao primer da država ima nameru da se obračuna s devijacijama”, kaže Raković.

Leutar.net SLUŽBA, DROGA I NOVI TALAS: Kako su propali rokenrol i Jugoslavija
Franjo Tuđman

On podsjeća i da su nosioci novog talasa u Hrvatskoj bili potpuno uz Tuđmana i podržavali su ratnu politiku Hrvatske.

“Oni koji su preostali iz novog talasa i u Srbiji i u Hrvatskoj ostali su nekako vezani jedni za druge. S tim što su u Srbiji bili protiv Miloševića, a u Hrvatskoj su bili za Tuđmana. Nisu oni bili protiv sistema, već deo njega. To im je taj sistem i omogućio. Partija je njima omogućila ono što niko nigde u svetu nije uradio, obračunali su se sa Savezom muzičke omladine Jugoslavije i nametnuli rokenrol, pa i pank kao vannastavnu aktivnost u školama. Gde to ima osim u Jugoslaviji? To je zapravo bio jedan ventil u društvu. Partijski funkcioneri su znali da mogu da idu napred samo ako imaju omladinu oko sebe. Zato su im sve tolerisali, samo da se ne kosi sa ideologijom. “Studenti su uvek u pravu” – zaključuje Raković.

Leutar.net SLUŽBA, DROGA I NOVI TALAS: Kako su propali rokenrol i Jugoslavija
Tito

Muzičari iz popularnih rokenrol grupa, bez sumnje, imali su veliki uticaj na mlade širom SFRJ. Droge jeste bilo, otvoren joj je prostor kad su republičke vlasti ojačane, a samim tim i njihove bezbjednosne službe, ali droga se vrtila najčešće na rok koncertima i u bližoj okolini rokenrol zvijezda. Sagovornici Ekspresa na temu uticaja droge i rokenrola na raspad Jugoslavije imaju oprečne stavove, ali ne spore uticaj rok zvijezda na politiku u vrijeme raspada zemlje, uz koje je neminovno išla i droga.

Mi plešemo, ali na zgarištima

Muzički novinar i rok kritičar Petar Janjatović smatra da novi talas ne može da se poveže s raspadom Jugoslavije, budući da je, kaže, tada sve bilo ispunjeno optimizmom, ali ističe i da se sistem trudio da animira omladinu.

“Jedan moj kolega, muzički novinar, na koncertu “Prljavog kazališta” 1991. u Domu omladine mi je rekao: “Mi plešemo, ali na zgarištima.” Tada sam pomislio da lupeta gluposti i da bez veze mrači, da tako kažem. Nažalost, ispostavilo se da je bio u pravu. Tu, međutim, postoje dva toka. Umro je Tito i država se nije previše bavila popularnom kulturom, nego ko će kome zabiti nož u leđa. Dok je, s druge strane, u tom sistemu, koji je imao Savez socijalističke omladine, bilo dosta ljudi koji su prepoznali popularnu kulturu kao zgodnu za animiranje mladih. Studentski kulturni centar je finansirala država, omladinske novine je finansirala država…” kaže Janjatović i dodaje da se heroin zaista pojavio u to vrijeme u velikim gradovima, ali da on nema podatke da li je iza svega stajala država.

„Neki imaju teoriju da je država pustila drogu među mlade kako bi ih uspavala. Činjenica je da je, recimo, marihuane bilo i ranije. U svakom slučaju, ne umijem da odgovorima na to pitanje jer, srećom, nisam imao veze s policijom”, kaže Janjatović.

/EKSPRES/

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.