Žana Merkus: Ratnica u hercegovačkoj nošnji

Vođa poznatog balkanskog ustanka znanog kao Nevesinjska puška bio je čuveni hercegovački vojvoda Mićo Ljubibratić. On se već istakao hrabrošću u narodnim pobunama protiv Turaka od polovine 19. veka, kada je sarađivao sa drugim poznatim vojvodom Lukom Vukalovićem, kao i sa oslobodilačkim pokretom Garibaldija u Italiji.

Kada je u njegov štab stigla neobična Holanđanka, Ljubibratić i njegovi ljudi su je dočekali sa ogromnim nepoverenjem. Ljuti i nepoverljivi Hercegovci su za svoju iznenadnu gošću u početku misli da je „neka špija“, a kasnije da je novinarka.

Međutim, ona je od hercegovačkih harambaša toliko energično zahtjevala da je prime kao uskoka: „Došla sam da se borim“, rekla im je. Pošto su se uvjerili u njene dobre namere, a naročito pošto im je pokazala preporuku koju je za nju napisao lično Đuzepe Garibaldi, Srbi su je primili. Borila se rame uz rame sa uskocima Pere Tunguza i Stojana Kovačevića. Neko vrijeme bila je i sa jajošima crnogorskog četovođe Peka Pavlovića. Nije prošlo mnogo, a Žana ili Jovana Markušova, kako su je Hercegovci nazvali, postala je omiljena ne samo među ratnicima, nego i u cijelom narodu. Naročito su joj se divile Hercegovke, čiji je težak i surov život pod turskim zulumom takođe ličio na avanturu.

Žana – Jovana se odmah preobukla u mušku hercegovačku nošnju, na glavu stavila crnogorsku kapu, i u toj odjeći je provela sve vrijeme ustanka. Stalno je pušila cigare, bila naoružana sa dva revolvera, izvrsno je jahala konja. U borbama je bila hrabra, i kao ratnica i kao bolničarka. Pojavljivala se u pratnji Mića Ljubibratića, a njen stalni pratilac bio je Vule Ljubibratić, čuveni borac ustanka. Hercegovcima je sve to isprva bilo neobično, ali im je kasnije davalo veliki moralni podstrek.

Za Žanu Merkus, bez sumnje najzanimljiviju i najzagonetniju ličnost Hercegovačkog ustanka, interesovali su se mnogi hroničari, domaći i strani. Francuski književnik Šarl Iriart je u svojoj knjizi o ustanku u Hercegovini ukazao na dragu i hrabru Holanđanku koja je pomagala ustanike ne samo puškom u ruci, nego i svojim novcem. On navodi da je Žana predala blagajniku ustaničke vojske Božidaru Veselickom veliku svotu za kupovinu topova. Mićo Ljubibratić je ovu nabavku povjerio francuskom kapetanu Barbiju i pruskom oficiru fon Hartovu koji su za ustanike nabavili jednu bateriju topova.

Izvejštaj nemačkog špijuna

Početno nepovjerenje prema Žani Merkus su među Hercegovcima podsticali i pojedini strani novinari, za koje bi se kasnije ispostavljalo da su zaista bili špijuni. Jedan takav je bio i Albin Kucbah, njemački agent ubačen u ustaničke redove. Kucbah je o holandskoj došljakinji zabilježio i ovo: „Oko Božića došla je kod Ljubibratića, jednog od vođa ustanka, jedna bogata dama, prezimenom Merkus. Izdavala se za veoma pobožnu ženu i željela da za Bosnu i Hercegovinu odigra ulogu Jovanke Orleanke, stavljajući ustanicima na raspolaganje veliku sumu novca.“

Izvor: vesti-online

 116 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.