Knjige koje obavezno morate pročitati: 20 naslova srpskih pisaca za koje svako mora da zna

Za vas izdvajamo 20 romana naših pisaca za koje smatramo da ih nikako ne smete zaobići! Spadaju u najlepša i najvrednija dela srpske književnosti, te ako ih do sada niste čitali, potražite ih na Sajmu, u najbližim bibliotekama ili knjižarama. Knjiga je svakako čovekov najbolji prijatelj, a jesenji dani puni kiše koji nam tek predstoje idealni su za uživanje u toplom domu sa knjigom u ruci. Evo šta vam preporučujemo:

1. Ivo Andrić – Na Drini ćuprija. Najveći dragulj naše književnosti. Roman u kome je most simbol – okosnica oko koga se prepliću razne ljudske sudbine, a pisac je hroničar višegradske kasabe i njenih stanovnika kroz čak 4 veka. Ovde bismo dodali neizostavnu Prokletu avliju, ali naglašavamo da su sva Andrićeva dela pođednako vredna i zaslužuju ravnopravno da budu čitana i tumačena. Ipak je on jedini naš Nobelovac. Moramo ga poznavati i van obavezne lektire!

2. Miloš Crnjanski – Seobe. Roman koji opisuje kakva su stradanja Srba u Vojvodini bila u 18. v, ali kroz događanja porodice Isakovič, tj. kroz trougao njihovih porodičnih odnosa (Vuk – istorijska ličnost i Aranđel, kao i Vukova žena Dafina).

3. Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za omladinu, svojevrstan model vaspitanja svakog deteta i mladog čoveka. Nikada nije postala deo naše lektire, iako su je najveće svetske zemlje koristile u svom školstvu, još za Pupinovog života.

4. Meša Selimović – Derviš i smrt. Četrdesetogodišnji derviš Ahmed Nurudin priča nam svoju ispovest od trenutka kada saznaje kako mu je brat nevin zatočen u tvrđavi. Pun introspekcije, ovaj psihološko – filozofski roman svojevrsna je potraga za smislom života i toga da li smo na gubitku ako se taj smisao ne može ostvariti.

5. Borisav Stanković – Nečista krv. Ovo je jedno od najpoznatijih dela Bore Stankovića. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak nekada ugledne porodice iz Vranja. Govoreći o njoj, Bora zapravo govori o uzdizanju, degeneraciji i gašenju jedne porodice, o moralnom izopačenju njenih članova, nesreći koja pada na Sofkina leđa i prenosi se na njene potomke.

6. Danilo Kiš – Bašta, pepeo/Rani jadi/Peščanik – trilogija porodičnog ciklusa romana ovog pisca. Andreas Sam, glavni junak, kroz sva tri dela pripoveda nam najpre o svom ocu, o detinjstvu, svojim jadima… da bi se u poslednjem delu, kroz sudbinu oca jedne porodice, oslikala logorska istorija 20. veka. Mogu se čitati odvojeno. Koju god knjigu da izaberete nećete pogrešiti. Mi vam preporučujemo da ne razdvajate ova tri dela.

7. Aleksandar Tišma – Upotreba čoveka. Na maestralan način pisac oslikava problematiku savremenog čovečanstva, a to je stavljanje čoveka u funkciju neke ideje, manipulacija čovekom zarad nekih tuđih ciljeva i pobuda. Kroz prizmu tri porodice, koje se međusobno dodiruju, opisuje se kako pre svega rat, a onda i niske nagonske strasti kod ljudi mogu biti usmereni na upotrebu čoveka.

8. Borislav Pekić – Vreme čuda. Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, jesu biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Opisuje se odnos čoveka prema svetu i sveta prema čoveku. Ističe besmisao svake dogme i beskompromisne ideologije, koja dobrobit društva pretpostavlja dobrobiti pojedinca. To je vreme čuda u kome su čuda okrenuta protiv čoveka.

9. Dragoslav Mihajlović – Kad su cvetale tikve. Ovaj kratki roman govori o beogradskom (dušanovačkom) bokseru Ljubi Sretenoviću (zvanom i ‘Šampion’ i ‘Ljuba Vrapče’) – roman o emigraciji, o nostalgiji, politički roman, triler s ubistvom, knjiga o odrastanju i urbanosti, roman o boksu…

10. Dobrica Ćosić – Koreni. Roman koji je prvi dobio NINovu nagradu. Spada u društveno – istorijski roman, te nam verno prikazuje događaje u porodici Katić, kao i ekonomske i političke prilike Srbije s kraja 19. veka, odn. život svih porodica u Srbiji tog vremena. Roman je započeo hroničarskim zapisom, odnosno prologom Nikole – sluge Aćima Katića koji pripoveda.

11. Milorad Pavić – Predeo slikan čajem. Roman ima vrlo neobičnu formu, jer je napisan u obliku ukrštenih reči koje se popunjavaju, odnosno čitaju, horizontalno i vertikalno. Ujedno govori i o najneobičnijoj istoriji jedne zemlje koje više nema, o životu ljudi raspetih između prošlosti kojom ne mogu da ovladaju i „titoizma“ od kojeg ne mogu da umaknu.

12. Goran Petrović – Sitničarnica “Kod srećne ruke”. Roman je posvećen fenomenu čitanja. Nosioci radnje u romanu su niko drugi nego čitaoci koji se međusobno sreću zajedničkim čitanjem retkog primerka jedne knjige. Vremenom bivaju sve više uvučeni u njen svet i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću literarnog dela.

13. Isidora Sekulić – Pisma iz Norveške (roman-putopis). Naša spisateljica želela je da upozna strane kulture i narode, pisce i umetnike, da vidi kako oni rešavaju konflikte koji su nju mučili. Plod jednog takvog putovanja je knjiga Pisma iz Norveške. Surovi norveški pejzaž našao je u Isidori izvanrednog slikara.

14. David Albahari – Mamac. Knjiga je osvojila NIN-ovu nagradu 1996-e. Govori o praznini, gubljenju punoće i svakog smisla… Junak romana pokušava da ispriča svoju životnu priču koja samo potvrđuje tezu da je čovek sam na svetu i da to ništa ne može izmeniti. Priča o odlasku u tuđinu, prekidu veza sa korenima, gubljenju nacionalnog i ličnog identiteta.

15. Slobodan Selenić – Ubistvo s predumišljajem. Selenić se okreće posledicama sloma Jugoslavije i ratovima devedesetih godina 20. veka. Priča je saopštena iz današnjeg vremena, a radnja smeštena u prve posleratne godine. Jedna mlada devojka, podstaknuta radoznalošću, želi da sastavi literarno delo na temu sudbine svoje bake. Tako postupno otkriva i precizno osvetljava zbivanja koja su dovela do nekoliko tragičnih slučajeva.

16. Vladimir Arsenijević – U potpalublju. Još jedan dobitnik NINove nagrade. Opisaćemo ga rečima Teofila Pančića, koji je dao pogovor ovom romanu: “Kada danas mislim o Potpalublju, mislim na onaj metalni trbušni osećaj s kojim smo preživeli – to jest, ako smo preživeli – tu 1991. i godine koje su joj usledile, osećaj koji je Arsenijević izvanredno sublimirao u tom kratkom romanu, terapijski kompresovanom kao kakva tableta za smirenje.”

17. Dragan Velikić – Ruski prozor. Velikić prati susret glavnog junaka s istorijskim događajima s kraja 20. veka, njegov put od malog grada u Vojvodini, preko Beograda i Budimpešte, do drugih gradova istočne i centralne Evrope. Roman je sastavljen iz tri priče koje se postepeno ukrštaju i na kraju slivaju u jedan pripovedni tok.

18. Grozdana Olujić – Glasovi u vetru. Dobitnica NINa 2009. Glavni lik je Danilo Aracki, sredovečni prokazani srpski psihijatar. U mraku sobe jednog njujorškog hotela prebira po rukavcima burne istorije svoje porodice. Kraj njega je nepoznata žena, sa krova hotela padaju samoubice, a soba je krcata utvarama njegovih predaka, svih od reda upokojenih nasilnim ili čudnim smrtima. Govori o samoizgonu i to u formi porodično – društvene hronike koja seže nekoliko generacija unazad.

19. Svetislav Basara – Fama o biciklistima. Priča o tajnom društvu „Evanđeoskih biciklista ružinog krsta“. Opisuju zavere, otkrivaju skrivene poruke…Smenjuju se pisma, tekstovi i listići sa zapisima, koji otkrivaju istoriju i sadašnje delatnosti društva. Mešaju se stvarni i izmišljeni junaci, pa su likovi u romanu i Sigmund Frojd i Šerlok Holms. Ismeva se i ideja raspada Jugoslavije, uz napomenu da je knjiga napisana pre 1988. godine.

20. Gordana Ćirjanić – Ono što oduvek želiš. Roman u prvi plan stavlja odnos dva brata i zabranjenu ljubav u krugu familije. Glavni lik romana je bivši producent popularnih rijaliti programa, sada penzionisan sredovečni gospodin koji iz svog života beži u virtuelni svet televizije, tačnije u forenzičarske krimi serije. Knjiga nam oslikava stanje televizijske publike današnjice, kojoj više ništa što vidi na ekranu ne može biti dovoljno šokantno.

Autor: K. M. / Opanak

 35 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.