Saša i naš krst

Krstonoša Saša Pavlić prepešačio je gotovo 200 kilometara revoltiran jer država ima novac za polovne borbene avione, a nema za lečenje dece koja umiru.
Mislite da je sve super. Imate posao, brak, decu, život na visokoj nozi, a onda odjednom – mrak. Sve nestane u sekundi. Dete ima dijagnozu – karcinom. I nema vas više nigde, jer je to nešto što ne možete izneti sami. Država ne stoji uz vas, a država, to smo mi”, napisao je na „Tviteru” Saša Pavlić, koji je u četvrtak u 11 sati kod sedišta vlade na Markovom trgu okončao svoje hodočašće. Prošle subote se peške zaputio iz Rijeke ka Zagrebu, odlučan da krst težak dvadesetak kilograma, koji je sam napravio, nosi sve do trga.

Na put dug gotovo 200 kilometara krenuo je jer je osetio bes, tugu i nemoć kada je u štampi pročitao dve vesti. Jedan uz drugi objavljeni su tekstovi koji obaveštavaju da je vlada izdvojila pola milijarde dolara za polovne borbene avione i da država nema novca za lekove i lečenje dece.

Tada se u njemu nešto probudilo. Ustao je i započeo nesvakidašnju petodnevnu misiju. U Zagrebu su ga primili političari nakon što su ga na trgu, gde je stigao noseći krst na leđima, dočekali građani okupljeni u nameri da ga podrže.

Pre nego će okončati plemeniti čin za naš list je rekao da nije bitno da li će ga neko od političara primiti i sa njim razgovarati.

Zatraženo osnivanje fonda za inovativne terapije
Nakon sastanka s premijerom Andrejem Plenkovićem, kojem su prisustvovali i roditelji obolele dece, Pavlić je rekao da je zadovoljan ako su i oni zadovoljni. Potom je Marina Rogošić, majka deteta obolelog od spinalne mišićne atrofije, rekla da su tražili da se osnuje fond za inovativne terapije koji će se puniti iz državnog budžeta. Prenela je da im je na sastanku rečeno da će vlada videti šta može da učini i dodala da je prestala da veruje političarima.

„Nosim poruku da se ne sme više dogoditi da dete ne može dobiti lek jer država nema novca. Naša deca treba da se leče podjednako kao ona u Nemačkoj. Novca za avione ima, a fondovi za retke bolesti gotovo da su prazni. Zar ne možemo za stotinak mališana obezbediti sve što treba? Ovo je pitanje za sve nas koji odlučujemo šta ćemo čitati u novinama. Ovu poruku nosim u Zagreb. Ne mogu pisati zakone, ali mogu uraditi svoj posao, o kome će izvestiti mediji i što će primiti političari. Šta će oni učiniti, nije do mene. To ostaje svakome na savesti. Svako nosi svoj krst”, kaže Pavlić za „Politiku”.

Njegov krst, koji je ostavio kada je uplakan nakon razgovora sa premijerom napustio vladu, predstavlja patnju roditelja i dece koja se bore za život u bolnici i ne znaju da li će dočekati još jedan Uskrs, a poneki i naredni dan. Sašina porodica je zdrava, tako da nije podstaknut ličnom mukom. Jednostavno je mislio da je ispravno to što radi. Nada se da će svojim delom nešto promeniti, ali, bez obzira na ishod, bitno mu je da zna da je pokušao.

„Pokazujem koliko malo čovek treba da uradi, koliko svako od nas može da pruži samo ako se malo izmesti iz svoje pozicije i učini pravu stvar”, priča „Politici” i odgovara da ne zna čega će se sećati kroz deset godina kada pomisli na ovaj događaj – ali da zna da ga je ovaj put promenio.

„Rečima se ne može preneti emocija koju osećam zbog susreta sa roditeljima čija su deca bolesna ili više nisu živa jer za njih nije bilo novca. Osim toga ništa me ne pokreće. Nisam politički ili na drugi način motivisan. Stoga neću koristiti ovu akciju kao uvod u neku dalju priču, pogotovo ne političku”, kaže nam Saša i dodaje da je svoje završio i da je njegova porodica ponosna.

Ljudi koje je sretao uz put pokazali su humanost i saosećanje. U početku je spavao u šatoru, a onda su počeli da mu donose hranu i pozivaju ga u svoje domove. A ostalima je, na kraju svog puta, poručio: „U ovoj državi ima četiri miliona ljudi. Neka oni nastave. Neka svako od njih učini mali korak napred. Predajem im ovaj krst.”

Izvor: politika.rs

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovaj sajt koristi Akismet antispam aplikaciju. Saznajte više o Akismetu..