10 nevjerovatnih knjiga iz Muzeja knjige u Beogradu

Od kako su nastale, knjige su uspevale da nas iznenade i oduševe svojom magijom. Pravljene su od različitih materijala, dolazile u raznim oblicima i proširile se celim svetom. Iako ih moderni elektronski uređaji godinama ugrožavaju, knjige se još uvek dobro drže i profitiraju na činjenici da nikada ne ostaju bez baterija. Mnoge od njih povučene su iz te bitke modernog doba i pronašle spas u Muzeju knjige u Beogradu.

Kada je pre šest godina otvoren za javnost, niko nije ni slutio da će Muzej knjige oformiti kolekciju od preko milion knjiga. Priče iz celog sveta sada žive na nekoliko lokacija u našem glavnom gradu i o njima se stara udruženje Adligat, pod čijom se upravom muzej nalazi. Ovom prilikom, izdvojili smo iz te gomile materijala onoliko počasnih članova biblioteke muzeja koliko može da stane u jedan novinarski članak – upoznajte se sa deset neverovatnih knjiga koje se mogu videti u ulici Josipa Slavenskog 19a na Banjici.

Knjiga od pirinčano papira – foto Žarko Marić

Tri stotine pesama iz dinastije Tang može se pročitati u kineskoj knjizi od pirinčanog papira. Tekst je ispisan na engleskom i kineskom jeziku. Ovakve knjige poznate su po tome što se predstavljaju kao jestive, ukoliko se rastope sa određenim dodacima.

Knjiga sa ćilibarom – foto Žarko Marić

Poštovanje lekovitih biljaka kod pojedinih naroda preneto je i na izradu knjiga. Budistički molitvenik, koji je u Muzej knjige dospeo sa mongolskih padina Altajskih planina, ima drvene korice, ali je posebno ukrašen ručno obrađenim ćilibarom sa umetnutim listovima lekovite biljke.

Budistički molitvenik što je veći broj ispisanih mantri navodno je veća i moć ove knjige – foto Žarko Marić

Tekst iz cilindričnih budističkih molitvenika trebalo bi da doprinese akumuliranju mudrosti i dobre karme. Okretanje ovih ritualnih predmeta sa mantrama obično se vrši u pravcu kazaljki na satu. Budisti veruju se da je moć okretanja identična onoj koju proizvodi izgovaranje molitvi naglas, što bi ipak i dalje trebalo činiti.

Knjiga od kože fetusa ovaca – foto Žarko Marić

 

Knjige od pergamenta veoma su skupe u Etiopiji, a odatle potiče i monaška knjiga od fetusa ovaca. Materijal za knjigu nastaje tako što se životinjska koža opere, ostavi da stoji deset dana u rastvoru kreča, a potom obrađuje dok se ne dobiju glatke površine za pisanje. Etiopljani ne ubijaju ovce da bi napravili knjige koje ispisuju i oslikavaju rukom, već se koža iskoristi kada ovca prirodnim putem izgubi plod.

Knjiga od bambusovih štapića – foto Momir Alvirović

U konfucijanskim manastirima u Kini, ali i u našem muzeju, još uvek se mogu pronaći knjige koje su nastale utiskivanjem teksta na tanke nizove štapića od bambusa. Knjige ovog tipa nemaju klasično urađene stranice i rasklapaju se, a štapići bambusa povezani su tkaninom sa zadnje strane.

Magijska knjiga sa Sumatre – foto Žarko Marić

Palmin list se kao podloga za pisanje najviše koristi u jugoistočnoj Aziji. Iako po izdržljivosti ne može da se poredi sa papirusom ili pergamentom, magijska knjiga iz plemena Batak sa Sumatre napravljena je od ovog materijala. Korice, koje imaju i zaštitnu ulogu, urađene su od kosti.

 

Knjiga od svile foto – Žarko Marić

Knjiga Umeće ratovanja jedna je od najpoznatijih i najprevođenijih knjiga iz Kine. Sun Cu je napisao ovaj vojni traktat u šestom veku pre nove ere, ali se i danas rado čita. Kada je Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, posetio Kinu, dobio je izdanje knjige Umeće ratovanja koje je u potpunosti urađeno od svile. Nešto kasnije, knjiga je prešla u vlasništvo predsednikove majke Nevenke Tadić i poklonjena Muzeju knjige u Beogradu.

Astrološka knjiga iz Mjanmara – foto Žarko Marić

Nisu sve knjige namenjene za čitanje. Astrološku knjigu iz Mjanmara ispisuju ugledni članovi porodice novorođenog deteta. Knjiga će sa lepim željama preći u ruke malog vlasnika tek kad poraste, ali se veruje da njeno otvaranje i čitanje donosi lošu sreću. Ovakve knjige se zbog toga obično čuvaju poput svetog predmeta i drže okačene na zidu.

Knjiga sa crtežom slona potiče iz Tajlanda – foto Žarko Marić

Slonovi su domaće životinje u jugoistočnoj Aziji. Dok odrastaju, prolaze kroz dresuru, a mnogi od njih, sa četkicom u surli, nauče i da slikaju. Knjiga Gentle Giants of the East ukrašena je umanjenim crtežom slona. Zanimljiva je i po tome što su joj stranice od papira koji je napravljen od slonovog izmeta. Pošto predstavlja bogat izvor celuloze i nema odbojan miris, izmet slona je jedan od omiljenih tradicionalnih materijala za pravljenje papira u Aziji.

Minijaturno izdanje Muzeja Gutenberga u Majncu – foto Momir Alvirović

Muzej Gutenberga iz Nemačke ima veliko iskustvo u štampanju knjiga minijaturnog formata. Pedesetih godina prošlog objavio je molitve na sedam jezika u knjizi koja je bila široka i duga 3,5 milimetra. U našem muzeju nalazi se replika tog izdanja, čiji se tekst može pročitati samo pomoću uveličavajućeg stakla.

Izvor: CITY Magazine

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.