Prije neki dan pročitah na jednom blogu (nećemo ga reklamirati) tekst na temu „Drugarice, izvini što sam rodila dijete…“
Pročitah ja njega jednom, dva puta, treći put do pola, pa pomislih da li je ova žena, koja je ovo napisala normalna, ima li imalo samopouzdanja, ili je možda sarkastična pa ja ne mogu da skontam. Ajde, Slavice, pročitaj još jednom… Vjerovaću da je sarkastična.
Ona žali za vremenom što je prošlo, obećava kule i gradove samo da „ova“ dodje na kafu. „Kule i gradove“, mislim da neće pričati o djetetu, a sve majke znaju da je to prosto nemoguće učiniti…
Imam i ja takvih kvazi drugarica, većinom ih sve žene imaju, jer malo je srećnica koje to nisu iskusile… Ja eto jesam. Ne stidim se. Jesam. Nisam kriva. Dobro, ok jesam. Kriva sam što sam se udala i što sam rodila dijete ( 😶 ) ali zamalo…
Nije to ni „d“ od drugarice, nije to ni poznanica. Nije to ništa! Vjerovatno su te osobe takve cijeli život, samo nisu imale prilike da pokažu jer ste bile uz njih. Uvijek. Dušom i srcem. I onda vas životni put razdvoji. Nekome da nešto, nekome nešto… Svi nešto uglavnom dobiju, ali se opet napravi duboki jaz između vas… I nikada to isto više neće biti.
Iskreno, takve osobe bolje da izbacite iz svog života. Osobe koje su uz vas samo kad ste nesrećni vam zaista nisu potrebne. Osoba koja ne umije da uživa u vašoj sreći ne zaslužuje minut vašeg vremena. Daj jednu šansu, drugu, pa i treću (jer eto i ja sam davala), ali onda stavi tačku. Prekriži! Izbriši! Delete, druže!
Nisam ja sama, zaista. Imam par prijateljica! Pravih. Koje su tu za kafu, neke nažalost za messenger kafu, ali tu su… Tu su za „šta ima novo!?“, a ove ostale neka idu…
Nek se kontakt izgubi, jer o čemu bi više mogle da pričate!? O čemu pričati sa nekim ko ti nije pružio podršku, uživao u tvojoj sreći!? Ko je sumnjao u tvoje izbore!? Nekome je tvoj život dosadan i svakako mu nije mjesto u njemu…
Ciaooo, Slavica Lazić – Leutar:Net
Be the first to comment