Šta ćeš biti kad porasteš!?

Majka bol od porođaja brzo zaboravi. Vremenom se svede na „Super sam prošla“ i „Baš sam se napatila“ ali sve u svemu zaboravi osjećaj. Možda vremenom i ne stignemo da se prisjetimo toga. Jer, trči tamo, ovamo…

I rastu i porastu… Počnu da hodaju, da trče pa ih na kraju ne možeš stići. Ali, taj umor sav prođe kad zaspu i kad ih gledaš onako poluotvorenih usta, ili u našem slučaju ponekad očiju.

I kad legnem kraj njega (spava sa mnom 😶) gledam ga tako, razmišljam šta će biti za koju godinu. Sve je lakše kad porastu, kazu mi starije mame. Možda, ali dok su u kući. Vremena su luda i mislim da još luđa dolaze. I ja ih se plašim. Nekada sam se plašila smrti, sad se plašim njegovog odrastanja.

Svijet tehnologije, sve je dostupno i sve je na dlanu. Doduše, to je ok za neke stvari ali za neke druge… Djeca postaju zla, takmičarskog duha „ja imam ti nemaš“. U moje vrijeme, svi smo bili isti. Svi smo imali „SuperTele“ loptu. Sjećam se kad mi je mama kupila SeguMegu, pola sela je dolazilo kod mene pa smo na smjenu igrali. Sad druže moraš da imaš komp i svu propratnu opremu da bi se igrao.

Ja sam sa 10 godina nosala barbike, ove djevojčice sada šetaju. Ne daj Bože da vide kod nekoga istu majicu. Moraju biti unikat.

„Kako se našminkati u školu“ nađoh na YT-u, heeej!!! O statusima na fb da ne pričam.
I to je sada. Ali ako je sada tako, šta će biti za par godina!?
I svega se toga plašim. Jer će porasti dok trepneš.

Možemo li podnijeti zapadnjački način života sa balkanskim mentalitetom i našim platama? Možemo li priuštiti djetetu da parira svojim vršnjacima!?

U suštini, ništa vam pametno nisam rekla, ništa što vi već niste znali ali eto…

Slavica Lazić – Leutar:Net