Ponedjeljak veče stiže poruka na našu stranicu:
– „Pozdrav!“ reče momčina neka, zvezdaš, pa nastavi, „Da li je iko od vaših novinara prisustvovao najvećoj bruci u posljednje vrijeme na otvaranju filmskog festivala? Večeras se stidi Trebinje pred Ljiljanom Blagojević.“
– „Nismo bili, šta se desilo?“
– „Nakon otvaranja na programu je trebao da ide film. I, navodno, zbog tehničkih razloga nije bilo u mogućnosti da se pusti. Sat ipo su nam vrtili reklame…Da bi napokon nam se obratili i rekli da će igrati makedonski film u zamjeni. Na kraju oko 23h su pustili taj zamjenski film. I taj film je pušten bez zvuka. Znaci katastrofa. Publika je razočarana.A Ljiljana tek, pretpostavljam. Ovo je za svaku osudu. Nema žena pojma šta je snašlo. A, ni mi iskreni ljubitelji filma. Bilo je preko 200 ljudi u publici. I tako da nas vuku za nos 3 sata, i na kraju ništa. Sramota!!! A u medijima ništa nema da se desilo loše. Puštali nam reklame vinarije (leutar.net – nećemo da reklamiramo) i (leutar.net – nećemo da reklamiramo) i ostalih. Ogavnoooooo! Raspitajte se slobodno. Veće bruke ja još nisam doživjela.“
„Ih, ti posta žensko 😉“ – slučajno primjetismo.
-„ Ma, pišem sa ovog profila. To je najmanje bitno. Ako ne vjerujete prvo se raspitajte, pa reagujte. Bilo je baš dosta novinara, vidjela sam kad su uzimali izjavu od Ljiljane. Velika bruka i sramota vjerujte mi na riječ. Od mene toliko.“
– „Hvala za informaciju. Pozdrav.“
– „Ma problem je u organizaciji koliko sam čula. Taj neki M i M su se stalno domunđavali.“
– „Šteta, ma nešto razmišljamo da ih ne zezamo. I onako smo na lošem glasu.“
– „Ovo nije za zezanje, nego za ozbiljnu analizu i objavu vjerujete…Kultura nam je na najnižim mogućim granama…i ako se ovo prećuti, ja zaista nemam više nade.“
– „Nama je nezgodno napisati nešto ako nismo bili tamo. Vidićemo možemo li još sa nekim pričati o ovome.“
– „Bila bih Vam zahvalna…Svakako provjerite. Pozdrav!“
– „Važi, hvala i pozdrav!“
Utorak, oko 13.00:
– „Poštovanje! Jeste li provjerili informaciju sa sinoćnjeg otvaranja Filmskog festivala koju sam vam proslijedila?“
– „Pitali smo, međutim, niko od ovih nije išao.“
– Od medija mislite?Pitajte M iz (leutar.net – nećemo da reklamiramo) HAHAHAAHHAHAAH.“
– „Ne, nego od drugara. Nemamo sa drugim portalima kontakt.“
– „Dakle ni na jednom portalu ništa. Veliko jednoumlje je zavladalo. Kao da se ništa nije ni desilo. Sramota svih nas. A vidim i da ste se vi pridružili. Lijep pozdrav. I da…“
– „Ako hoćeš, ti nam napisi i mi ćemo objaviti kao pismo čitaoca.“
– „…Ono za M je bila šala. Nemam ja vremena danas zaista…“
-„Može sutra!?“
– „A bili su prisutni i V i B i Š… i još mnooogi. A svi se prave ludi. HAHAAHAHAH. Strah me je u šta smo se pretvorili!“
Završi sa nama lažni profil i šta mi sada da radimo?
Na osnovu dojave lažnog profila da objavimo vijest kako se desila bruka na Filmskom festivalu, nisu radili filmovi. Pa šta da napišemo ako nismo bili, zašto da sebe izlažemo nepotrebnom gnijevu i zašto smo mi isti kao svi ostali ako nismo objavili neprovjerenu vijest. Evo, dali smo joj priliku da napiše, a ona nema vremena. A, mi imamo vremena da budemo dežurne baba sere u gradu? Neću da napišem nešto što nisam vidio svojim očima. Kažu bilo je 200 ljudi. Pa, gdje je jedna rečenica od tih 200 ljudi. U šta smo se pretvorili, vlada jednoumlje? Napisa žensko koje se predstavlja na facebooku kao muško. Pa budi to što jesi, napiši jednu rečenicu: „Nije mi se svidjela organizacija, kao da će te neko otpustiti sa posla ako napišeš da je crno – crno.“
Postali smo seronje, licemjeri, ljudi koji ne žele da se zamjere ni za najbanalnije stvari. Ispričaću drugome i tražim od njega da se on zamjera drugima, a ja ću ostati čist.
Pi! Najgori su mi ovi lažni profili. Možda je znam, možda je srećem svaki dan, priča mi jedno, a piše drugo.
Evo, neka je sve u pravu za ovo prvo veče, ne vjerujem da je slagala. Ali, daj da usmjerimo energiju na prava mjesta. Koliko većih nepravdi ima od tehničkih problema? Slučajno sam jednom učestvovao u organizaciji jednog filmskog festivala (ne u Trebinju, da ne bude zabune) i znam koliko energije i posla treba da se ovako nešto organizuje. Tu je hiljade i hiljade minuta rada, poziva, molbi, pisanja, sređivanja, organizovanja i ne znam ti čega još. Pa ako se iko molio Bogu da to veče sve prođe kako treba to su oni, sigurno. A ne ti, lažni profilu, koja si sjedila i gledala kako se M i M nešto domunđavaju. Možeš misliti o čemu su oni pričali! Možda su govorili: „Hajde, srećom, ne radi film, sada ćemo im pustiti reklame da gledaju sat vremena, pa ćemo im onda pustiti pokvareni makedonski film.“
Vjeruj mi da nisu, sigurno ni njima nije drago bilo što se to desilo, tj. njima je bilo najgore.
Zato, manite nas sa lažnih profila da pišemo o smeću u gradu. Nedavno smo objavili da ako želite, možete postati naš saradnik, možete poslati napisanu poruku i da je mi objavimo, ali da mi pišemo u vaše ime vaša nezadovoljstva – nećemo.
Prođite pored nas!
Leutar.Net
Osoba koja je ovo pisala nije bila u krivu – ja sam bio i bilo je prilično nevjerovatno da se takvo nešto desi, da ne umiju da ovladaju tehnikom koju su (valjda tek koji čas prije početka festivala) dobili, pa je – ako isključimo prenaglašenu emotivnost osobe koja je ovo pisala – sve tu prilično i tačno: reklame sponzora su išle do unedogled, organizatori nisu mogli da ovladaju tehnikom, srećom je dodjela nagrad alaueratima protekla lijepo i njihovom filmsko predstavljanje su pratili i ton, i slika :). Kada je pokušano sa makedonskim filmom (Kole Angelovski je bio prisutan), nije bilo tona. Direktor festivala je, izvinjavajući se, rekao nešto kao da su „tehniku tek dobili“ i „da će svi filmovi ipak biti prikazani.“ I da, publike je zaista bilo jako mnogo, ne znam da li 200, ali sve je bilo puno, pa ta brojka ne iznenadjuje. Publika je na izvinjenje odgovorila blagim aplauzom, u stilu, „sve jhe ok“, ali i nije bilo. Iz moje perspektive, do toga je došlo zbog tipično našeg „lako ćemo“ pristupanja svemu, jer je nevjerovatno da se tehnika ne provjeri prije početka festivala. Bilo je neugodno, posebno zbog gostiju, a sad da je katastrofa, i nije. Propust i lekcija za ubuduće svakako jesu, jer se to nije smjelo dogoditi. Pozdrav.
Hvala na komentaru. Ne mislimo mi da nas je neko slagao, vjerujemo da se sve ovo desilo. Međutim, nismo mi bili prisutni i ne može se neko na nas ljutiti što nećemo da obavimo nešto što nismo vidili svojim očima. Na molbu da osoba sama napiše, a ona drsko odgovara da nema kada.
Admine potpuno si u pravu. I ja sam u par navrata bio u sličnoj situaciji odnosno neki su htjeli vaditi vruće kestenje mojim rukama u stilu ajde reci ti ja mogu imati problema na poslu a da li sam ja nezaposlen zato što kažem što mislim to je druga tema. Valjda bi se ja kao nezaposlen trebo zalagati za propuste u organizaciji festivala, za prava zaposlenih u HET…… malo morgen samo da vam kažem da ničija nije do zore gorjela i da citiram rahmetli Niemolera
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.
Niemöller je u početku podržavao Hitlera, ali se do 1934. godine našao u opoziciji prema nacistima, te se uglavnom zahvaljujući svojim vezama sa uticajnim i bogatim poslovnim ljudima spasao do 1937. godine, kada je bio uhapšen i najzad završio u koncentracionim logorima Sachsenhausen i Dachau. Niemöller je preživeo drugi svetski rat da bi nakon rata postao jedan od vodećih glasova koji su nemački narod pozivali na pokajanje i pomirenje. Njegova pesma je izuzetno poznata i postala je popularnim uzorom za opisivanje opasnosti političke apatije, koja često počinje sa određenim i usmerenim strahovima i mržnjom da bi uskoro eskalirala i otrgnula se van kontole. Wikipedia
i da još dodam da je vjerovatno problem u tome što jadnik koji je trebao raditi sa tehnikom ima iskustvo samo sa kozama ovcama i plakatima