Ovdje u truloj Americi, danas, skoro svi su robovi. Ja robujem crnkinji koja i dalje vjeruje da je zemlja ravna. Ti robuješ u General Motors-u. On robuje u fabrici CoCaCoLa. Svi. A tako su svi puni riječi protiv zastave „Konfederacije“… Ta zastava je strašno uvrjedljiva, jer su oni imali robove! Strašno!
Iskreno, želio bih da svima koji misle da je „Unija“ predstavljala dobro u toj borbi da poželim mnogo sreće u životu, jer će im trebati.
„Jug“ je bio sranje, kažu. Ali stvari su bile predstavljene onako kako treba. Jeste, rob si, ali ako te oslobode, slobodan si. Jednostavno. Okrutno, ali jednostavno. Sa „Unijom“ je malo drugačija priča.
„Unija“ nije ušla u rat da spasi male nedužne crnce od bičeva bijelih gospodara. „Unija“ je ušla u rat da bi dobila jeftinu radnu snagu za svoje fabrike. BUM, slobodni ste crnje, dođite da živite i radite!
I tako, rmbali crnci po osamnaest sati dnevno u fabrikama za marku ili dvije, pa te novčiće davali za hranu i eto. Dok trepneš, nema bičevanja. Uđeš im u glavu i odjednom rade više i jedu manje, idealna kombinacija. Šta se žališ crnjo, sam si odlučio. Imao si slobodu da odlučiš. Ili da umreš gladan ili da radiš premnogo, gore nego kad si bio na plantaži. Složićete se da je baš fer izbor.
Sve to je dovelo do kapitalizma, kao što znamo. Okej je to sistem, ako se kontroliše. Naravno, ovaj je izmakao kontroli i sada živimo… , a više nisu samo crnci robovi…
Plaćamo taksu na taksu i simboličnu sumu za ovo, pa onda dodatni porez na obračunatu vrijednost prihoda i takve nebuloze se nastavljaju u nedogled…
Danas uvedu jedan mali porez, sjutra drugi… Svi ćute, a jedan po jedan te sve više guše i dovode do neminovnosti od koje je sve počelo – radiš da bi jeo, tačnije, da bi bio živ. Sve ostalo ne postoji. Postojiš ti, sirotinja i postoje prljavi bogataši na vlasti u truloj Americi i postoji rad kojim stvaraš robu koju ćeš skupo da platiš u prodavnici. Oni imaju sve više, a ti imaš sve manje. Sjajno zamišljen sistem.
„Konfederacija“ je bila govno, ali „Unija“ je, izgleda, još veće. Cijeli svijet, pa i Amerika metnula gej zastave i spalila „Konfederacijske“, a niko ne gleda šta američka vlada radi narodu iza leđa… Kako bih želio da doživim jednu pravu revoluciju. Da se samo jednom narod okrene protiv prebogatih imperijalista koji ljude tretiraju kao potrošnu robu, male nebitne crve… Kako bih želio da makar jednom snaga rulje bude iskorišćena protiv, a ne u službi objesnih imperijalista…
I još jedna stvar… Zastava „Konfederacije“ se vila u nas Srba u ratu, a i sad je povremeno viđamo… Kod nas ta zastava ne predstavlja robovlasnički „Jug“. Uostalom, ovdje kad vidiš crnca, svi ga tretiraju kao atrakciju, i nekako, pošto su uglavnom sirotinja k’o i mi, svi ih vole. Dakle, ova zastava predstavlja bunt i ponos na naslijeđe. Nekako, da vide Ameri da nismo pokoreni. Vlada jeste, ali narod nije. K’o što se i dan danas može čuti u Virdžiniji ili Alabami – the South will rise again – tako i kod nas.
Ljude drži nada da ćemo se jednom ponovo dići. Kontam da je prkos jedina stvar koja može roba da održi u životu. Dok je volja nepokorena, sve se može. Tako su mi pričali stariji koji su, doduše, već izumrli…
I tako. Glupi Ameri, gledajte šta vam rade, nemojte blejati u one kurve na televizoru i razne legalizacije, što bi rekli – hljeba i igara i nek’ se narod nečim zanima… Dajte da se desi nešto i da nas više ne karaju
Izbori u truloj Americi su kao supermarket. Na polici stoje četiri vrste mlijeka, od četiri proizvođača. Ti misliš da imaš sjajan izbor, a u stvari ne znaš da postoji samo jedan vlasnik i da sve pare idu njemu u džep.
Opušteno, monopol, odnosno sistem. Za vas je mlijeko toliko. I ne postoji jeftinije na cijelom tržištu.
Alo! Bunite se ameri! Ne pljačkajte pumpe, smijenite vladu američku! Jebem vas u glavu.
Ostavi komentar