Čega se MI plašimo? MI se plašimo siromaštva, bijede, bolesti, gubitka posla, banaka, političara, zavjera, masona, boga, popova, HAARP-ova, Amerikanaca, vakcina, droga, genetski modifikovane hrane, propuha, krpelja…
Možda je bolje pitanje čega se MI ne plašimo? Recimo, ne plašimo se nerada, lijenčarenja, prejedanja, pijančenja, duvanskog dima, ogovaranja, psovki, uvreda, podmićivanja, ulizivanja, poltronstva…
A možda je još bolje pitanje kako se MI ponašamo kada smo uplašeni? MI ne pokazujemo otpor, naprotiv, savijamo se još više, ćutimo, sklanjamo se, patimo, psujemo u sebi, gutamo svoje strahove i čekamo da se problemi riješe sami od sebe.
Da li se MI sa pravom plašimo? Naravno da da, jer strahom se vrlo lako manipuliše. Ako su ljudi dovedeni u egzistencijalne probleme manipulacija je još lakša. Dok god ima neke rezerve od koje možemo živjeti, neka vrsta bunta je moguća, a u slučaju da se zna da postoji mogućnost da ćemo ostati bez ičega – pokornost je zagarantovana. Svakodnevno zastrašivanje dokazuje koliko smo bijedno i osiromašeno društvo i to ne od skoro, već godinama unazad. Manipulacija narodom, naročito onim neukim, vrlo lako se obavlja i izvrtanjem činjenica.
Ali, MI smo najstariji narod koji je imao Đokovića dok je ovaj bio broj 1 (i imaće ga opet ako bude broj 1) i boli nas uvo za sve navedeno!
Be the first to comment