Kada umiru mali ljudi, umiru tiho i bez velike pompe
Kada umiru mali ljudi,
umiro tiho i bez velike pompe
uz par jecaja svojih najbližih i par odjeka zvona lokalne crkve
i par hiljada za parcelu koju njihova djeca nemaju da plate
bez prenosa na nacionalnoj televiziji u udarnom terminu
I narodne povorke pune korumpiranih političara i religioznih tajkuna
Umiru uz ručak za familiju i par komšija
Uz sarmu i komentare “ bio je dobar čovjek” i “šteta, ode mlad”
Kada umiru mali ljudi,
umiru tiho i bez velike pompe
Uz par posljednjih pozdrava u lokalnim novinama koje više niko i ne čita
bez džambo plakata studentske podrške na banjalučkim kampusima
Bez svog Ozdravi nam brzo, predsjedniče
predsjedniče koji još nije nabavio vakcine njihovim roditeljima
A ono što jeste podijelio je svojoj djeci, kumovima, rođacima
poslanicima, direktorima,
Direktorovim ženama, snahama, daidžama i sličnim parazitima
Kada umiru mali ljudi, umiro tiho i bez velike pompe
Bez R.I.P. na fejsbuku i milenijalskog hajpa na instagram storijima
Umiru kao broj u centralnom dnevniku RTRS-a
Federalne, BHRTa, FACE-a , ma ko da je bitno kojem
Umiru bez novalićevih respiratora o kojima više niko i ne priča
Jer je to nama bilo smiješno sve dok nismo oplakali
Sve dok nismo oplakali, a tek ćemo plakati
tiho…
bez velike pompe…
uz par jecaja naših najbližih…
Izvor: Buka/Nikola Lero
Be the first to comment