Jutros smo objavili priču o Mustafi koji je prodao kravu da bi kupio mobilni telefon. A tu kravu su mu prije nekoliko godina kupile komšije, znani i neznani ljudi, da bi mu pomogli da prehrani porodicu. Mustafa, takav kakav je, bacio je sve pod noge (da ne kažemo nešto gore) i ponio se baš nedomaćinski i neljudski.
E, sada nećemo pričati o Mustafi. Napravićemo paralelu. U stvari, ova priča nas je podsjetila na neke naše… Slažete li se?
Mustafa je dobio sadaku i popiš’o se u nju. Tako, neki, dobiju donacije, dižu kredite koje ćemo svi vraćati, pa onda kupuju helikptere, skupocijene automobile, opremaju vile, stanove, vozaju se avionima do Rima, Pariza, Ljubljane, Beograda, pa opet kukaju kako nemaju para, podižu namete, za sve okrivljuju koronu, vakcinišu građane u susjednim državama, a mi liječimo djecu SMS porukama…
Jutros svi, glasno, osudiše Mustafu. Kažu, loš je čovjek, loš domaćin. A, imate li nešto reći njima? Mustafi dobri ljudi neće oprostiti, ako imaju nešto u glavi. A vi, da li njima treba oprostiti? Da li su zaslužili da im oprostite? Ako jesu, eto vam ih. Mi, koji se protiv njih godinama borimo na ovaj ili onaj način, sigurno nećemo. Ako potpuno potonemo ne želimo da bude „do nas“. A vremena još ima, malo…
Leutar:Net
Be the first to comment