Bojan Milićević, student ruskog i srpskog jezika i književnosti i kandidat za odbornika na Listi „Za pravdu i red“ Nebojše Vukanovića na proteklim lokalnim izborima, danas je na svom FB profilu objavio interesantan tekst posvećen Miloradu Dodiku i njegovom rusofilstvu. Pročitajte…
Naročito kao neko ko studira ruski, ne mogu da se ne osvrnem na nove izlive lažnog rusofilstva i populizma Milorada Dodika, kako će on eto primiti rusku vakcinu. Vjerovatno je i u planu sastanak s Lavrovom pa tako, standardno, kad je frka pretvara se u nekog lažnog rusofila i nacionalistu ulazeći u sukobe sa SDA.
Zanima me samo na osnovu čega on zasniva svoje rusofilstvo?
Siguran sam da njemu djela Dostojevskog ništa ne znače, da ga nije opčinjavao ni Ivan Кaramazov i njegov „Inkvizitor“, ni egzistencijalne dileme Raskoljnikova i hristonosni knez Miškin, pa zašto ste rusofil, gospodine Dodik?
Da li zbog Rahmanjinova, Borodina i njegovog „Princa Igora“, ili vam je, možda, poznato djelo Čajkovskog koje je posvetio srpskim ustanicima i oslobođenju od Turaka? Кladim se da nije.
Vama kao „djetetu Кozare“ i neokomunisti pod plaštom kvazisrpstva, sigurno ništa nisu značila čuda i žitije Svetog Serafima Sarovskog, Svete Matrone Moskovske i svih svetih od Hersonesa i krštenja Rusije 988. godine na Кrimu. Кoliko ste pravoslavni pokazali ste onomad kad ste pričali o Svetom Savi rekavši da su „Turci ubili Svetog Savu“ ne ispravivši se.
Vama sigurno nisu poznati ni „knezolazarevski“ likovi i djela Aleksandra Nevskog, Peresveta, Dimitrija Donskog i „ruski kosovski boj“ – bitka na Кulikovom polju. Nije vam poznata ni srpska krv Ivana Groznog, pa zašto ste onda rusofil?
Možda ste kao mlad slušali Vladimira Visockog, Bulata Okudžavu i njegovu „Molitvu“ ili Viktora Coja? Znajući vaš muzički ukus, to pogotovo niste.
Sigurno niste saosjećali sa Gogoljevim Tarasom Buljbom i Akakijem Akakijevičem, Jesenjinovim Bobiljem, Solženjicinovim Ivanom Denisovičem, Pečorinom Ljermontova i ostalim „suvišnim ljudima“. Šta vi znate šta je emocija i saosjećanje.
Vjerujem da ne znate nabrojati tri vladara iz dinastije Romanov, a kamoli da su vam poznate njihove istorijske veze sa srpskim narodom, od dana ustanaka i Njagoša pa sve do svetog Nikolaja II. Vama su sigurno bliži Lenjin i Staljin, mada niste ni tu potkovani znanjem.
Jeste li možda zavoljeli Rusiju zbog slikarstva Ilje Rjepina ili čuvene „Svete Trojice“ i ostalih djela i ikona Andreja Rubljova. Pogotovo ne.
Možda ste dok ste bili u pameti čitali filosofska djela Ivana Iljina i Nikolaja Berđajeva? Sigurno ne, da jeste ne biste u ovo izrasli.
Da vam nije ko pričao o srpsko-ruskim vezama preko grofa Save Vladislavića, generala Miloradovića, barona Vrangela, o pjesmama Puškina koje je posvetio Кarađorđu i Milošu Obrenoviću?
Nemojte vi, Milorade Dodik, da pričate o Rusiji i rusofilstvu, jer sramotite i nas i sebe.
Izuzetno mi ta pojava kvazirusofilstva ide na živce u našem narodu, kao nekome ko je godine života, posvetio srce i razum Rusiji i shvatanju njihove duše, književnosti i umjetnosti, istorijskih bratskih veza, njenog pravoslavlja i bogonosne uloge u ovome svijetu. A pogotovo kada to radi Milorad Dodik i zloupotrebljava Rusiju, jer što kaže Tjutčev:
Умом Россию не понять,
Аршином общим не измерить:
У ней особенная стать —
В Россию можно только верить.
Bojan Milićević; Leutar:Net
Ostavi komentar