Što krkljaš? Znaš li koliko me koštaš?

Osim izbora, nedelju iza nas su obeležili i Viškovićev poziv na asketizam i strašni prizor Baje u skafanderu. Kolektivno nam je biće zadobilo takav udarac da će dani biti potrebni da ga amortizujemo.

Možemo da odahnemo. Sinoć je tačka stavljena na period intenzivne zloupotrebe javnih prevoznih sredstava, para, institucija- ukratko svega, u predizborne svrhe. Sada se vraćamo u mirnije vode – ličnu i partijsku zloupotrebu pomenutog.

Negde to upali, negde ne, tek, sve se učinilo da se Mićić i Radojičić podupru da pobede, što kanalom, što maketom mosta. Čak je Baja, kako bi podigao kolektivni rejting, uskočio u skafander i krenuo hodnicima kliničkog centra praćen kamerama.

“Šta je tebi?”, pitao je pacijenta na respiratoru. “Ajde, boga ti, diži se, šta mi tu krkljaš?”, podviknuo je. “Znaš li ti da za tebe dajem i četiri hiljade dnevno, a za te pare sam mogao unuku još jednu igraonicu da izgradim?”. Tako je bolnog sokolio Baja obarajući stalke i kolica duž hodnika dok je direktor (i doktor u slobodno vreme) trčkarao za njim diveći se empatičnim pristupom najvećeg među njima istvremeno aplaudirajući.

Nažalost, građani nisu prepoznali vrednost makete i kanala, nekako bi nešto konkretnije, recimo stvarni most.  I, na primer, neku stvarnu reku i uređeno korito. I jednog poštenog i doslednog čoveka koji će, čak i kad greši, otvoreno reći sa kakvim se dilemama suočava i, čak povući se pred boljim. Ovako, protivkandidati nisu bili toliko dobri koliko su Bajini aduti bili loši. Na kraju, blef nije upalio. Veliki gradovi su rekli da bi malo da imaju drugačiju vlast od republičke. Čisto da se odmore od intenzivnog razvoja.

Sa druge strane, možda vam je promaklo da su najnovije studije pokazale da preležali od korone imaju oštećenje sluha. Naš premijer, istini za volju, ni do sada nije imao sluha za mnogo toga, ali je od kad se oporavio, po svemu sudeći, postao potpuno gluv za osnovne potrebe svakog čoveka.

Sve se čini da nam je veseli Radovan naumio da dobije Nobelovu nagradu. Načuo je on (ili mu se u temperaturnom bunilu javilo?!) da je Jošinori Osumi nagrađen za otkriće mehanizma autofagije. Ukratko, ako gladujete određeni period dana, vaše ćelije će da se oslobađaju štetnih materija.

Radovan se, krenuvši tim tragom, zalutao u kakofoniji glasova u sopstvenoj glavi, zapitao: „Ako prija da ne jedeš satima, koliko tek koristi može biti ako ne jedeš danima“? Već je izračunao koliki bi to bio višak u budžetu. Ljudi koji ne jedu i ne piju i po mesec i po! Čoveče, kakvo otkriće! A sva hrana nam ostaje! Da je izvezemo ili, imajući na umu sposbnosti ministra Košarca, bacimo. Ali, zamislite, obrazlaže Radovan, koliko bi to đubre, pardon, koliki bi kompost bio! Nahranili bi sve oranice od Lijevča do Semberije i za narednu generaciju.

Sreća pa su te generacije koje dolaze sve manje inače bi se potpuno demoralisale kad bi videle šta im se kao alternativa nudi. Umesto Terminatora, ili barem Eliota Nesa koji bi izašao na kraj sa korupcijom koja urniše društvo, nama se nekakav Nenad promoviše u čoveka koji je doneo promene čitavoj republici. Kažu da je, u holivudskom stilu, od autsajdera postao glavni glumac koji je zadao ključni udarac Baji. A mi bolno svesni da je obeshrabrujuća i sama činjenica da neko takav čak i statira na političkoj sceni.

Ukratko, ako su izgubili velike, dobili su male, Shodno praksi da zaobilaze gradove u kojima republička i lokalna vlast ne dišu kao jedan, očekujemo da se Dodik (iako ne republički, ali svenarodni čovek), Željka, Radovan i ostali dvorjani demonstrativno napuste Banja Luku i presele se u Hercegovinu. Trebinju i Nevesinju je odavno svanulo, razvijaju se takom brzinom da ljudsko oko ne može da isprati. Sada se tome pridružilo i Gacko.

Banja Luka, Bijeljina, pa čak i Bileća, neka pate za ljubavlju republike pažnjom budžeta. Ako. Za verolomstvo i treba da budu lišeni svojih para koje će sad drugi da troše. Jerbo, zna se ko pare deli, a ko mora da šeni.

Sve u svemu, bila je ovo jedna duga nedelja. Ono što je loša vest je da zima dolazi. Neki ćemo imati da jedemo i da se grejemo, a neki ćete da patite. Ali, život nije pravedan u zemlji leptirica i medveda. Pomirite se sa tim ili je napustite. Da znate da je na granici, i pored korone, velika gužva.

(Direktportal) Milanka Kovačević

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.