Princ Filip Karađorđević: Trebinje je jedan od najlepših gradova na ovim prostorima

Mi Srbi, ne samo u regionu već gde god da se nalazimo, moramo da naučimo da budemo jedinstveni i složni.

Normalno je i prirodno da nemamo svi iste poglede na život, na svet oko nas, ali kada su u pitanju nacionalni interesi i život naših sunarodnika ma gde oni bili, mora da postoji nacionalni konsenzus gde prestaju sve političke i svake druge podele. Smatram da je to od presudne važnosti za opstanak nas kao naroda.

Leutar.net Princ Filip Karađorđević: Trebinje je jedan od najlepših gradova na ovim prostorima

Rekao je ovo u ekskluzivnom intervjuu za “Glas Srpske” Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Filip Karađorđević.

Zajedno sa suprugom princezom Danicom i sinom princem Stefanom, princ Filip je od svog povratka u Srbiju privukao pažnju javnosti. Odrekli su se života na dvoru, privilegija koje im je obezbijedila država, a od početka su postali društveno aktivni i krenuli u popravljanje decenijama narušenog imidža kraljevske porodice. O aktuelnim političkim, društvenim i ekonomskim pitanjima, poznavanju jezika, istoriji Karađorđevića, poznanstvima i rodbinskim vezama sa drugim svjetskim kraljevskim lozama i kulinarstvu, princ Filip odlučio je prvi put da govori i za jedan medij u Republici Srpskoj.Možda vas interesuje

GLAS: Vaše kraljevsko visočanstvo, dok se mnogi odlučuju da napuste naše prostore, Vi ste odlučili da se sa porodicom doselite u Beograd. Zbog čega ste povukli takav potez i kako se privikavate na život u Srbiji?

PRINC FILIP: Danica i ja smo dugo planirali da se doselimo u Srbiju. Najveći deo svog života proveo sam u Španiji i gradu Sevilji, i Londonu, gde sam se školovao i gradio karijeru. Nakon što sam se oženio Danicom, ovde u Beogradu, gde se rodio i naš sin Stefan, zaista više nije postojao nijedan razlog zašto bismo svoje živote izgrađivali daleko od otadžbine. Doneli smo odluku i na Vidovdan ove godine doselili smo se u Beograd. Prirodno je da živimo tamo gde pripadamo i gde su naši koreni. Svojim životom i radom u Beogradu trudićemo se da budemo primer i da pružimo podstrek mladim ljudima koji imaju želju da se vrate i da znanje i iskustvo koje su stekli u svetu prenesu u Srbiju. Jedino tako naša zemlja može da postane ekonomski jaka i stabilna, kako i dolikuje jednom narodu sa ovako velikom kulturom i tradicijom.

GLAS: Srbija je na proteklim izborima, prvi put od kraja Drugog svjetskog rata, u svom parlamentu dobila stranku koja se otvoreno zalaže za monarhiju i vraćanje dinastije Karađorđević na čelo države. Kakav je Vaš stav o obnovi monarhije?

PRINC FILIP: Ja sam Karađorđević i naravno da bih voleo da Srbija jednog dana ponovo postane kraljevina. To je želja koju treba da izraze i donesu građani Srbije. Ukoliko se to jednog dana dogodi, procedure su vrlo jasne i verujem svima poznate. Srbija je danas republika i ja poštujem Ustav svoje zemlje. Iznad svega, poštujem glas i volju mog naroda.

GLAS:Vi ste se, ipak, odrekli privilegija koje Vam je omogućila Srbija i odlučili ste se da gradite karijeru nezavisno od titule koju imate. Zbog čega ste to učinili, ima li to veze sa čestim negativnim komentarima na račun Vaše porodice i njihovog navodnog “raskošnog” života na račun države?

PRINC FILIP: U svojim odlukama sam dosledan sebi, na to su uticale mnoge životne okolnosti. Iako sam često posećivao oca u Srbiji, bio sam svestan da život u Srbiji i na dvoru donosi brojne privilegije. Moja braća i ja to nismo želeli. Naša majka, princeza Marija de Glorija, učila nas je da svojim radom i trudom stičemo poštovanje, i da ljudi treba da nas poštuju zbog naših rezultata, a ne zbog toga što smo nosioci prinčevskih titula. I to je zapravo jedino smisleno, jer mi titule nismo zaslužili, stekli smo ih rođenjem, i moramo da opravdamo tu istorijsku čast. Titule su privilegija, ali i odgovornost, i mi želimo da ih koristimo isključivo u kontekstu promocije istorije i kulture svoje zemlje i svog naroda. Iz tog razloga je odluka moje braće i mene bila da se školujemo i da svojim radom gradimo karijeru, bez obzira na naše prinčevske titule. Tako je i danas, i tako će biti i u budućnosti. Radiću naporno i trudiću se da imam sve što imam zahvaljujući svom poslu. U karijeri sam stekao veliko iskustvo koje mogu da primenim u svojim budućim projektima koje planiram da realizujem u Srbiji.

GLAS: Vaš otac je bio često predmet negativnih komentara zbog slabijeg znanja srpskog jezika. Kako gledate na te komentare, kako Vama ide usavršavanje jezika i kako Vaš sin govori srpski?

PRINC FILIP: Mom sinu je srpski maternji jezik. Takođe me raduje što nakon preseljenja u Beograd i ja češće slušam i koristim srpski jezik, iako sam zbog svog posla, naravno, svakodnevno primoran da koristim i engleski. Ali činjenica da sada svakodnevno mogu da koristim srpski jezik mi značajno olakšava usavršavanje jezika, kao i svakodnevni časovi srpskog. Moja braća i ja smo rođeni, odrastali i školovali se u inostranstvu, i nismo imali prilike da učimo naš jezik onda kada je to trebalo. Ali ja već brzim tempom radim na usavršavanju srpskog jezika, koji, složićete se sa mnom, nije nimalo lak jezik.

GLAS: Kako Vam se čini sveopšta situacija u Srbiji, ali i regionu?

PRINC FILIP: Situacija na Balkanu nikada nije bila jednostavna. Na prostoru bivše Jugoslavije mnogo je nezaceljenih rana iz prošlosti koje moraju biti zalečene ukoliko želimo da svi zajedno na ovim prostorima krenemo putem prosperiteta i normalizacije života svih naroda. Naša zemlja se suočava sa brojnim izazovima. Pored uvek aktuelnih i veoma važnih ekonomskih pitanja, suočavamo se sa veoma bolnim i kompleksnim problemom na Kosovu i Metohiji. Na sve to, situacija sa virusom korona, koja je promenila čitav svet, predstavlja dodatni udar na našu ekonomiju i čitav državni sistem. Potrebno nam je mnogo mudrosti, znanja, taktičnosti i strpljenja kako bismo se izborili sa svim aktuelnim problemima u korist svih naših građana.

GLAS: Nedavno ste boravili u Republici Srpskoj. Kakvi su Vaši utisci?

PRINC FILIP: Moje srce ne pravi razliku između Srbije i Srpske. Gotovo čitav avgust proveli smo u Hercegovini, obilazeći znamenitosti ovog podneblja, ali najveći i najlepši utisak na nas su ostavili ljudi, gostoljubivi, srdačni, otvoreni, iskreni. Zavoleli smo Hercegovinu i naše ljude tamo, stekli smo puno prijatelja i radujemo se skorom povratku. Trebinje je sasvim sigurno jedan od najlepših gradova na našim prostorima i mi smo zahvalni našim domaćinima, Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj, na čiji poziv smo i odlučili da odmor provedemo na jugu Srpske.

GLAS: Koliko je značajna odluka da Srbija i Republika Srpska proslavljaju 15. septembar, zajednički Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i koliko je važna generalno saradnja RS i Srbije?

PRINC FILIP: Svi narodi koji drže do svog dostojanstva imaju ili uspostavljaju poseban dan u godini koji ih nadahnjuje slobodarstvom, junaštvom. Širom Evrope imamo primere postojanja posebnih državnih praznika kojima se apostrofira nacionalno jedinstvo i potreba da se poštuju, čuvaju i slave nacionalni i državni simboli, tako da smatram da je ovo utemeljena i opravdana odluka državnih zvaničnika Srbije i Srpske. 

GLAS: Vaš otac, princ Aleksandar, prvi je Karađorđević koji je dočekao da dobije unuče. Koliko u tome ima simbolike i da li je na neki način sada skinuto, hajde da tako kažemo, neko prokletstvo sa kraljevske loze?

PRINC FILIP: Nakon odluke da se venčamo u beogradskoj Sabornoj crkvi, kao svojevrsni omaž pradedi kralju Aleksandru i prababi kraljici Mariji, Danica i ja smo bili odlučni u tome da se i naš sin rodi, a potom i krsti u Beogradu. Njegovo rođenje su odlukom patrijarha Irineja objavila sva zvona Hrama Svetog Save na Vračaru, kao i zvona manastira Žiče. Puno je simbolike u svemu tome i posebno me raduje što je naš narod delio radost Stefanovog rođenja sa nama.

GLAS: Posljednjih godina povukli ste mnogo poteza u kojima ima upravo dosta simbolike, a sve je počelo vjenčanjem sa princezom Danicom u istoj crkvi gdje su se prije oko 100 godina vjenčali kralj Aleksandar i kraljica Marija. Koliko je ta simbolika Vama važna, a koliko je bitna za jačanje ugleda dinastije Karađorđević i monarhije među Srbima?

PRINC FILIP: Nama je posebna čast da je primećen i cenjen naš veliki trud, da baš Danica i ja i, naravno, naš sin Stefan povratimo ime, vrednost i značaj dinastije Karađorđević, koja zauzima centralno mesto u istoriji srpske kulture. Posebno zbog toga što smo moja braća, Stefan i ja direktni potomci dinastije. To je naša dužnost i obaveza. Mi na taj način želimo da ponovo približimo porodicu Karađorđević ka onom cilju, a to je da budemo uz narod kao što je to bilo za vreme vladavine velikog kralja Petra I Oslobodioca i viteškog kralja Aleksandra I. Čast nam je što je naše venčanje u Sabornoj crkvi u Beogradu bilo jedan tako značajan momenat za dinastiju Karađorđević. Našim venčanjem dali smo omaž venčanju kralja Aleksandra I i kraljice Marije, što nas je dodatno spojilo sa našim slavnim precima.

GLAS: Kako gledate na povećano interesovanje srpske javnosti za period istorije kada su Srbijom vladali Karađorđevići, za šta je dobrim dijelom zaslužna i činjenica da je taj period oživljen kroz popularnu kulturu, serije i knjige?

PRINC FILIP: Voleo bih da svi ti filmovi, serije i knjige ne budu proizvod proizvoljnog tumačenja autora. Voleo bih kada bi se autori knjiga i serija o mojim precima više služili istorijskim činjenicama, a manje legendama i tragovima propagande, koja je i dalje duboko ukorenjena kada je reč o Karađorđevićima.

GLAS: Mnogi intelektualci zastupaju tezu da je stvaranje Kraljevine SHS 1918. godine bila najveća srpska greška i odgovornost za posljedice tog čina često fakturišu kralju Aleksandru. Kakav je Vaš stav o tom pitanju i kako vidite njegovu istorijsku ulogu?

PRINC FILIP: Moj pradeda je pod jednim skiptrom i idejom integralnog jugoslovenstva objedinio ne samo sve teritorije na kojima su živeli Srbi, već je vladao jednom od najmultietničkijih država onog vremena. Kada danas sagledamo snagu i međunarodni ugled svih država nastalih raspadom Jugoslavije, sagledavamo koliko je kralj Aleksandar bio dalekovid i kako je moćnu i ispravnu viziju imao. On ne samo da nije uništio srpstvo i srpski identitet, nego je njegova namera bila da se on dodatno uzvisi i oplemeni jednom uzvišenom istorijskom misijom emancipacije od vekovnog kolonijalnog položaja u kojem se malim narodima upravlja po načelu “zavadi pa vladaj”.

GLAS: Ako postoje neslaganja oko kralja Aleksandra, činjenica je da se većina istoričara slaže da je period vladavine Kralja Petra I bio zlatno doba u istoriji Srbije. Dijelite li mišljenje da je Vaš čukundjed najveći vladar u modernoj istoriji Srbije?

PRINC FILIP: Što se tiče moga čukundede Kralja Petra I, istoričari su već rekli sasvim dovoljno da bih ponavljao njihove ocene. Međutim, ono što bih istakao u vezi s kraljem Petrom I jeste to da je uvek govorio da je “kralj jedne republike”, da je poštovao institucije, a posebno je bio svestan svih slabosti autokratije.

GLAS: Popularna kultura vratila je u žižu interesovanja i sudbinu princa Đorđa. Šta mislite o njemu i svemu što je prošao?

PRINC FILIP: Smatram da je princ Đorđe tragična ličnost, ali koja na dobar način uvezuje svu našu istoriju. Ma koliko je komunistička partija i Narodnooslobodilačka vojska presudila kraj monarhije, mi moramo biti svesni, a opet u skladu sa nasleđem kralja Petra I, da nijedna titula ni institucija nije svrha sama sebi. Čini mi se da je Đorđe to umnogome shvatao. Vidici su mu bili širi od porodičnih i ideoloških. Zbog toga je i ostao da živi u Jugoslaviji i nakon Drugog svetskog rata. Mi kao naslednici naših velikih predaka to treba da imamo na umu i da ne budemo ljudi prošlosti i sukoba već jedne razumne i pravedne vizije kako prošlosti tako i budućnosti.

GLAS: U dobrim ste odnosima sa engleskim prinčevima Vilijamom i Harijem, sa majčine strane imate rodbinske veze sa brazilskom dinastijom, kuma Vam je švedska prestolonasljednica. U kakvim ste odnosima sa svima njima i koliko takva poznanstva mogu da znače za razvoj odnosa Srbije sa tim državama?

PRINC FILIP: Članovi evropskih kraljevskih porodica pripadaju jednoj velikoj kraljevskoj višenacionalnoj porodici. Za jednu državu može biti od velikog značaja da u jednom tako velikom i moćnom savezu ima svoje predstavnike, bez obzira na to da li je reč o vladarskoj ili bivšoj kraljevskoj porodici. U tom moćnom savezu vidim i ulogu dinastije Karađorđević, koju sa ponosom predstavljam. Mislim da to može biti od velike koristi za našu državu i sve njene građane.

Svetinje na Kosovu

GLAS: Kakvo je Vaše viđenje o položaju pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji?

PRINC FILIP: Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji ne bi smeli biti  proglašeni albanskim kulturnim dobrom zato što bi to predstavljalo falsifikovanje i prekrajanje istorije, što se ne sme dozvoliti u srcu moderne Evrope u 21. veku. Međunarodna zajednica je toga veoma dobro svesna i ja se nadam da će u razgovorima sa predstavnicima SPC na KiM, ali i sa Svetim arhijerejskim saborom, naći najadekvatnije rešenje kojim će se jednom za svagda stati na put napadima na kulturno i duhovno nasleđe srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije.

Kuvanje

GLAS: Negdje sam pročitao da volite kuvati. Da li znate spremiti nešto od srpskih jela?

PRINC FILIP: Volim našu tradicionalnu kuhinju i neka srpska jela čak znam i da pripremim. Poslednje jelo koje smo moja Danica i ja napravili bile su punjene paprike koje su bile veoma ukusne.

Izvor: Glas Srpske

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.