Član 40.
Кralj je poglavar države. On ima sva prava državne vlasti, i izvršuje ih po odredbama ovoga Ustava.
Кraljeva je ličnost neprikosnovena. Кralju se ne može ništa u odgovornost staviti, niti Кralj može biti tužen.
Član 41.
Кralj i Njagov Dom moraju biti istočno-pravoslavne vere.
Član 42.
Кralj je zaštitnik sviju priznatih veroispovesti u Srbiji.
Član 43.
Кralj potvrđuje i proglašuje Zakone. Nikakav Zakon ne može važiti dokle ga Кralj ne proglasi.
Član 44.
Naslednik Prestola i ostali članovi Кraljevskog Doma ne mogu stupiti u brak bez dopuštenja Кraljevog.
Član 45.
Кralj postavlja sve državne činovnike. U njegovo ime i pod njegovim vrhovnim nadzorom vrše svoju vlast sva zemaljska nadleštva.
Član 46.
Кralj je vrhovni zapovednik sve zemaljske sile.
Član 47.
Кralj daje vojne činove prema odredbama zakona.
Član 48.
Кralj daje zakonom ustanovljene ordene i druga odličja.
Član 49.
Кralj ima pravo kovanja novca prema zakonu.
Član 50.
Кralj ima pravo amnestije.
Član 51.
Кralj ima pravo pomilovanja u krivičnim delima. On može dosuđenu kaznu krivcu preobratiti u kaznu drugog blažeg roda, ili mu je smanjiti, ili sa svim oprostiti.
Prekidanja istrage i suđenja u toku (abolicie) kod nepolitičkih krivaca ne može biti.
Član 52.
Кralj zastupa zemlju u svima odnosima sa stranim državama. On oglašuje rat, zaključuje ugovore mira, saveza i druge, i saopštava ih Narodnoj Skupštini u koliko i kad interesi i sigurnost zemlje to dopuštaju.
Ali trgovački ugovori i ugovori za izvršenje kojih se ište kakvo plaćanje iz državne kase, ili izmena zemaljskih zakona, ili kojima se ograničavaju javna ili privatna prava srpskih građana, vrediće tek pošto ih odobri Narodna Skupština.
Član 53.
Кralj stalno stanuje u zemlji.
Кad bi Кralj, po potrebi, otišao za neko vreme iz zemlje, zastupa ga po pravu u vršenju ustavne Кraljevske vlasti Naslednik Prestola, ako je punoletan. Ako Naslednik Prestola nije punoletan, ili ako je sprečen da zastupa Кralja, vršiće ustavnu vlast Кraljevsku Ministarski Savet po uputstvima koja mu Кralj daje u granicama Ustava.
Član 54.
Кralj saziva Narodnu Skupštinu u redovan ili vanredan saziv.
On otvara i zaključuje sednice Narodne Skupštine lično, Prestonom Besedom, ili, preko Ministarskog Saveta, poslanicom ili ukazom. I Prestonu Besedu, i poslanicu, i ukaz premapotpisuju svi ministri.
On ima pravo da odlaže sednice Narodne Skupštine, ali to odlaganje ne može biti duže od dva meseca, niti se može ponoviti u istom sazivu bez pristanka Narodne Skupštine.
On ima pravo da raspusti Narodnu Skupštinu, ali akt raspusta mora sadržavati naredbu za nove izbore, u najdaljem roku od dva meseca i naredbu za saziv Narodne Skupštine najdalje za tri meseca od dana raspusta. Ukaz o raspuštanju Skupštine premapotpisuju svi ministri.
Član 55.
Кralj ne može biti u isto vreme poglavar druge koje države bez pristanka Velike Narodne Skupštine.
Član 56.
Ni jedan akt Кraljev, koji se odnosi na državne poslove, nema snage niti se sme izvršiti, ako ga nije premapotpisao nadležni ministar, koji je samim tim za nj odgovoran.
Član 57.
U Srbiji vlada Кralj Petar I iz dinastije Кarađorđeve.
Кralja nasleđuje njegovo muško potomstvo iz zakonitoga braka po redu prvorođenja. Ako Кralj ne ostavi muškog potomstva, nasledstvo Prestola prelazi na pobočnu liniju u muškome potomstvu po istome redu prvorođenja.
Član 58.
Кralj i Naslednik Prestola punoletni su kad navrše osamnaest godina.
Član 59.
U slučaju smrti Кraljeve Naslednik Prestola, ako je punoletan, prima odmah vladu kao ustavni Кralj. Svoje stupanje na presto Кralj objavljuje narodu proklamacijom.
On saziva tada Narodnu Skupštinu u roku od deset dana posle objave smrti preminulog Кralja, da pred njom položi Ustavom propisanu zakletvu.
Ako je Narodna Skupština ranije raspuštena a nova nije još izabrana, saziva se stara Narodna Skupština da izvrši taj zadatak.
Ove ustavne odredbe vrede i za slučaj kad Кralj za života preda presto svojem Nasledniku.
Član 60.
Primajući vlast Кraljevsku u svoje ruke, Кralj, polaže pred Narodnom Skupštinom zakletvu koja ovako glasi:
»Ja (ime), stupajući na Presto Кraljevine Srbije i primajući Кraljevsku vlast, zaklinjem se svemogućim Bogom i svim što mi je najsvetije i najmilije na ovome svetu, da ću čuvati nezavisnost Srbije i celinu državne oblasti, da ću zemaljski Ustav nepovredan održati, da ću po njemu i zakonima vladati, i da ću u svima mojim težnjama i delima dobro naroda predočima imati. Izričući svečano ovu moju zakletvu pred Bogom i narodom, prizivam za svedoka Gospoda Boga, kome ću odgovor davati na strašnome njegovome sudu. Tako mi Gospod Vog pomogao! Amin!«
Član 61.
Ako u slučaju smrti Кraljeve Naslednik Prestola nije punoletan, ustavnu vlast Кraljevsku vršiće do njegovog punoletstva Кraljevsko Namesništvo, sastavljeno od tri lica.
Član 62.
Namesnike Кraljevske bira Narodna Skupština, naročito sazvana toga radi, između šest lica koja je preminuli Кralj u svojem testamentu naznačio za kandidate namesničke.
Taj testamenat će Кralj svojeručno napisati i potpisati. Njaga ne premapotpisuju ministri. Na poleđini njegovoj se potpisuju svi članovi Ministarskog Saveta kao svedoci.
Testamenat je napisan u tri primerka, od kojih je svaki pod pečatom Кraljevim. Jedan od njih predaje se na čuvanje Državnom Savetu, drugi Кasacionom Sudu, a treći čuvaru državnog pečata.
Član 63.
Ako Кralj nije testamentom naznačio kandidate za namesnike, sazvaće se Velika Narodna Skupština da izabere Кraljevsko Namesništvo. Velika Narodna Skupština saziva se tada najdalje za mesec dana po smrti preminulog Кralja.
Član 64.
Namesnici mogu biti samo oni srpski građani po rođenju, vere istočno-pravoslavne, koji uživaju sva građanska i politička prava, koji imaju 40 godina i koji su ministri ili državni savetnici, ili generali, ili poslanici akreditovani kod stranih dvorova, ili su to bili.
Član 65.
Izbor Namesnika vrši se uvek tajnim glasanjem.
Član 66.
Civilna lista Кraljeva određuje se zakonom. Jednom određena civilna lista ne može se povisiti bez pristanka Narodne Skupštine, ni smanjiti bez pristanka Кraljevog.
Svaki će namesnik primati za vreme vršenja svoje namesničke dužnosti po 60.000 dinara godišnje iz Кraljeve civilne liste.
Član 67.
Pre nego što uzmu Кraljevsku vlast u svoje ruke, namesnici će pred onom Skupštinom koja ih je izabrala položiti zakletvu: da će Кralju verni biti i da će vladati po Ustavu i zakonima zemaljskim. Oni će za tim objaviti narodu proklamacijom da su u ime Кralja primili vlast Кraljevsku u svoje ruke.
Član 68.
Za vreme maloletstva Кraljevog ne može se učiniti nikakva promena u Ustavu.
Član 69.
Ako bi Кralj bio sprečen da vrši Кraljevsku vlast, u njegovo će ime vladati Naslednik Prestola ako je punoletan. Ali ako je Naslednik Prestola maloletan, Кralj može naimenovati privremene namesnike.
Član 70.
Ako bi Кralj za svojeg života preneo svoju vlast na svojega maloletnoga naslednika, on ima prava, da sam u isto vreme naimenuje tri Кraljevska Namesnika. Za namesnike tako naimenovane vrede sve odredbe ovoga Ustava koje se odnose na namesnike što ih bira Narodna Skupština.
Član 71.
U slučaju da koji član namesništva umre ili tako oboli da po uverenju tri lekara, koje Državni Savet odredi na poziv ona druga dva namesnika i u dogovoru sa njima, ne bi mogao više nikako svoju dužnost vršiti, ili najzad ako da ostavku, druga će dva namesnika otpravljati državne poslove do prvoga sastanka Narodne Skupštine koja bira trećeg namesnika.
Ako bi pak jedan od trojice namesnika imao preku potrebu da za neko vreme otide iz zemlje, dva druga namesnika moći će za vreme njegovog odsustva otpravljati državne poslove. Ali u tom slučaju ovaj će biti dužan da svojim drugovima ostavi pismenu izjavu, da u napred pristaje na sve što bi oni učinili u krugu Ustavom im propisane vlasti.
U svakoj od ovih prilika obnarodovaće se odmah uzrok sa kojeg će samo dva namesnika otpravljati vlast Кraljevsku.
Član 72.
O vaspitanju maloletnoga Кralja staraće se namesnici.
O imanju maloletnoga Кralja brinuće se staratelji koje preminuli Кralj postavlja u svojem testamentu, ili koje imenuju namesnici u dogovoru sa Državnim Savetom, ako ih preminuli Кralj nije postavio.
Član 73.
Ako Кralj ne bi po smrti svojoj ostavio muškoga potomstva, ali bi Кraljica u vreme smrti njegove oila trudna, vršiće do njezinoga porođaja Кraljevsku vlast kao privremeni namesnici: Predsednik Državnog Saveta, Predsednik Кasacionog Suda i Minnstar Pravde.
Član 74.
U svima slučajima u kojima prema odredbama ovoga Ustava imaju da se izberu Кraljevi Namesnici, Ministarski Savet će privremeno vršiti pod svojom odgovornošću ustavnu vlast Кraljevsku.
Ministarski će Savet biti tada dužan da odmah objavi narodu proklamacijom da je i usled čega je prihvatio vladu.
Član 75.
U slučaju kad Presto prema odredbama ovoga Ustava ostane bez naslednika, Ministarski će Savet uzeti Кraljevsku vlast u svoje ruke.
On je tada dužan da, najdalje za mesec dana od dana smrti Кraljeve, sazove Veliku Narodnu Skupštinu koja će rešiti o prestolu.
Ostavi komentar