Majčina

Ovaj čika naučnik kaže: „Кada uđete u more, to je isto kao da ste se vratili u majčinu utrobu“.

Potkrepljuje to prof. dr Branimir Nestorović dokazima o istovetnosti sastava morske i plodove vode. Međutim, u istom izlaganju naš naučnik kasnije reče da je, zbog intenzivne upotrebe krema i losiona za zaštitu kože od sunca, morska voda u reonu plaža jako zagađena i trebalo bi potražiti neku skrovitu plažu i tamo se prepustiti osećaju povratka majčinim skutima.

Tu je naš naučnik završio svoje veoma interesantno izlaganje, a dalje se ja nadovezujem u svom uobičajenom zajedljivom maniru. Ali pre toga bih se morao složiti sa utvrđenim sadržajem nepatvorenog morskog ambijenta i izrazio svoju zaljubljenost do srži u šumove valova, miris borova i maslina, zrikavčev poj, hipnotišući pogled što večito traži liniju gde morsko plavetnilo prelazi u nebesko, pesak i kamen pod nogama tih zgodnih i veselih judi vazda nalik na svoje kamene kuće i drvene brodice sa ribom. Auh, kako bih mogao živeti kraj mora i ovaj život završiti trijumfalno nekakvim brodolomom, da mi se sudbina ni grob nikada ne dozna poput blaga sa španske galije!

Ali, da se vratim, nakon ove digresije, na mesto odakle sam počeo da hvalim more, i podsetim da sam o njegovom zagađivanju od strane reka koje se u njega ulivaju, već napisao: „kada bolje razmislim, turistička mesta na moru su zapravo destinacije kuda smo, putem rečnih slivova, odaslali da konačno završi sve naše smeće i prljavština. Ta iskonska lepota plavog mora, kamena i neba, je zapravo belosvetska centralna deponija u koju se svake godine, na posvećenje kao na hadžiluk, slivaju reke turista da bi desetodnevnim kupanjem u tom kolektoru okajali grehe učinjene tokom preostalih 355. Možda sam zato ja, ovako bezgrešan, pre nekoliko godina doneo, tada nesvesno, odluku da na more više nema potrebe da idem. Sada mi je potpuno jasno zašto.“

Onda ga, osim reka i kupača sa kremama za sunčanje, zagađuju i meštani tokom cele godine i turisti u sezoni, komunalnim otpadom – sva kanalizacija i otpad sa kopna i sa brodova završava u moru.

Često sam tražio baš neke usamljene lokacije uz morsku obalu u svrhu nesmetanog ribolova, ali sam doživljavao neprestana razočarenja jer bih na tim mestima nalazio izlive hotelske kanalizacije, ili je tu vojska imala svoje poligone za vežbe i detoniranje eksplozivnih sredstava, ili su eksplozivnim napravama krivolovci/dinamitaši bespravno izlovljavali ribu, ili je u tim zabačenim uvalama vršena eksploatacija kamena, ili čak šverc duvana i alkohola.

Ostaje onda da se, sa žaljenjem, pitam, a pitao bih rado i našeg naučnika kada bih ga slučajno sreo, gde se to još može pronaći mesto na moru koje će odgovarati majčinoj materici, koja je, doduše, i sama jako zagađena u današnje vreme. Međutim, ostaje nauk: kada nekome kažete da ide u majčinu, vi mu zapravo poželite odlazak na more; a obzirom da je sada sezona intenzivnog odlaska, mogu misliti sa koliko lepih želja smo svi ispraćeni.

Izvor: Bojan Vlahović

1 Komentar

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.