Ljudi pogrešno misle da se nama ne može desiti da nestanemo

“Nismo odgovorili na bazična pitanja – kakvo društvo hoćemo, građansko ili revolucionarno, vladavinu prava ili prevrate koji se stalno dešavaju sa nekim razlogom, da li vodimo brod na Istok ili na Zapad. Vrtimo se u krug i što brže idemo, to se brže vraćamo na početak.

Sada smo suočeni sa sličnim pitanjima koja smo imali i početkom prošlog vijeka, ali u mnogo nepovoljnijim geostrateškim okolnostima. Sad je problem veći nego ikada. U svojim istorijskim prekretnicama Srbija se hranila useljavanjem stanovništva, ljudskog kapitala. Da bi prebrodila sve istorijske zablude, prvog r a t a, drugog r a t a, partizana, četnika, Srbija je mogla da računa na veliki rezervoar priliva ljudskog, finansijskog, i svakog drugog kapitala.

Sada prvi put od imigrantske zemlje postaje emigrantska. Prosječna starost raste, jer se iseljavaju ovi sa 30, 40 godina, a smanjuje se očekivano trajanje života… To je kao kod čovjeka kad se sistolni i dijastolni pritisak spoje – reanimacija je uzaludna i posljednji može da ugasi svjetlo. Ljudi misle da se to ne može desiti. Može!

Nestali su veliki narodi koji su obilježili ljudsku istoriju. Mi smo mali narod, mi samo o sebi mislimo to što rijetko ko o nama misli. Zato sad protestuju ljudi koji traže da znanje i kompetentnost dobiju prevagu nad lojalnošću i podaništvom. Da ne progonimo talente, a uvozimo rijaliti programe. Da đaci Matematičke gimnazije, studenti ETF-a, doktori… ostanu, a da se prestane sa fabrikovanjem lažnih diploma. Traže nadu da im se djeca vrate ili da ne odu.”

Profesor Miodrag Zec (NIN, 21. 2. 2019. godine)

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.