Sjećanje Vojina Ćetkovića na Nebojšu Glogovca: Rekao mi je da ga bole pluća, htio sam da idemo u Urgentni, ali on…

Ovog mjeseca, tačnije 9. februara, navršiće se godinu dana od kada je preminuo glumac Nebojša Glogovac.

O njemu se mnogo toga kao glumcu može reći ali ipak sve nekako staje u dvije riječi – raskošan talenat.

A privatno je bio… Pa, možda dio toga može da otkriju zapisi iz dnevnika njegovog prijatelja, kuma i kolege Vojina Ćetkovića

IZ DNEVNIKA VOJINA ĆETKOVIĆA

27.6.1990, 9.15

Fakultet dramskih umjetnosti, uži izbor, čas baleta… U crnoj majici sa moje desne strane momak crnačke „mikrofon“ frizure kaže: „Da li si nekada bio sa balerinom? Kad rade špagu, svašta mi pada na pamet“.

3.11.1990, 7.00

Spavao je kod mene u sobi kao ilegalac, budi se širom otvorenih očiju, nasmijan od uha do uha, pjeva Jamesa Browna. Napolju pada hladna kiša, ja sam mamuran. Takva buđenja su trajala narednih 27 godina kad god bismo prespavali pod istim krovom. (Da se razumijemo, mijenjao je izvođače pjesama).

28.9.19994, 10.00

Salon Jugoslovenskog dramskog pozorišta, utrčava, u ruci mu ključ, kaže: „Tvoj ortak igra glavnu ulogu i dobili smo garderobu.“ (U toj su garderobi nastala mnoga kapitalna djela, ne samo iz oblasti pozorišta i umjetnosti…)

24.6.1996, 23.50

„Bio sam sa balerinom, nisam uspio da napravim špagu. Ali, znaš li šta sam uradio… i baš sam te se sjetio kad si me onomad pitao…“

Kažeš: „Pa to je bio veličanstven trenutak, čim si se mene sjetio“.

28.1.1999.

Rodio mu se Gavrilo, bolnica GAK, 23 i valjda 45. Vrištimo ispod prozora, izlazi medicinska sestra:

– Ko ste vi?

– Ja sam otac, kaže.

– Ja sam kum, kažem…

– Otac naprijed, kume, marš napolje!

Tad su mu pokazali neku ženu i neko dijete.

Kaže: „Ovo je možda moje dijete, a ovo sigurno nije moja žena“…

Krstili smo Gavrila iste godine.

7.7.1998, 23.40

Pitam: „Kume sutra snimam, nemam pojma, objasni mi šta je kamera?“.

Kaže: „Ti i i ja pričamo o nečemu jako važnom, a tamo, sa strane, posmatra me djevojka u koju sam zaljubljen još od srednje… Ja pričam sa tobom iskreno, zanima me to što kažeš, ali njoj šaljem najljepši dio svog profila – to je kamera.“

Pitali su me neki mladi glumci, ko što sam i ja tebe, i isto sam im odgovorio i… nekima sam prećutao da si mi to to rekao…

Kažeš: „Nisam čak ni siguran da sam ja to smislio, ali kao što vidiš, radi…“

21.11.2002, 08.30

Bili smo u lovu na fazane (ne pitaj kako)… Šipčimo po snijegu tri sata.

Kažeš: „Vidi kume kolki zec!“

Kažem: „Većeg nisam vidio, al je ovo prilično – srndać.“

„Nemoj nikome da kažeš“, ti kažeš…

„Važi“ … Proganjali su ga fazani narednih noći…

23.11.2013, 22.35

Kažem: „Usamljen sam kume mnogo…“

Kažeš: „Konačno… Znaš li koliko sam ja već usamljen na vrhu.“

Upišasmo se od smijeha.

30.1.2015, 07.05

Gledam svoju djecu kako se bude, širom otvorenih očiju, nešto pjevaju…

Napolju je zaleđeno, djeca pevaju…

„Znam još jednog koji tako pjeva“, kažem.

27.5.2017, 14.30

Bašta „Manježa“.

Kaže: „Odbio sam film i seriju da bih igrao Hamleta. To nije dilema, to sam odlučio, ali ne znam da li ja to mogu da odigram?“.

Kažem: „Pa, malo treniraj, smanji pušenje, probaj da spavaš i uzimaj što više tečnosti“.

„Ne zajebavaj, ozbiljno te pitam“, kaže…

„Pa ti si odlučio, ti si Hamlet“, kažem.

25.12.2017, 22.30

Zadimljeni kafe „Krojač“.

Kaže: „Bole me pluća.“

Kažem: „Idemo u Urgentni, da ih snimimo“.

Kaže: „Ne mogu sad, idemo poslije Nove godine.“

„Obećavaš?“, kažem…

7.1.2018, 12.15

„Nije dobro, kume.“

Kažem: „Kako?“

„Imam rak“…

25.6.2018, 20.05

Jugoslovensko dramsko, garderoba 109… Krećem na scenu crn kao Otelo, kažem: „Vidimo se, kume“.

7.11.2018. 21.19

„Kume, imam generalnu u 10… pojma nemam… šta da radim?“

Kažeš: „Rekao sam ti da ćeš biti sam.“

Kažem: „Ha, hvala ti“… Vidimo se, Kume.

Kurir.rs

 20 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.