Šta žene iz Srbije najviše zamjeraju sebi

Kada bi ovo pitanje postavili ženama iz Francuske, Japana, Italije, Norveške sigurni smo da bi se kroz odgovore provlačila drugačija životna filozofija i smisao za humor.

Našim sagovornicama su stvari zbog kojih vode oštre unutrašnje monologe, one borbe koje svakodnevno vode same sa sobom – pomalo i smiješne. I baš to je ono što ih čini posebnim.

Jelena Helc Vesković – glumica, mama četvoro djece

Jelena Helc Vesković

1. Ono kad sam bila u tripu da treba biti dama, iznad situacije, ne pokazati emocije – što nisam prevrnula onaj sto u velikom stilu i ispolivala ih sve pićem, pa izašla iz lokala lepo kao kauboj, umesto što sam posle mesecima preboljevala pretrpljenu bol i lečila se na nekoliko pogrešnih načina, koje sad sebi zameram mnogo više.

2. Takođe, što nisam kupila onu svetlo plavu somotsku suknju koju nikada posle nigde nisam pronašla. Bila mi skupa. Isto važi i za pink mekane baletanke. Nisu bile skupe, ali se mom mužu nisu svidele i ja, nesretna, počela da se predomišljam. Sutradan su se rasprodale i još uvek pokušavam da nađem slične, na nekoliko meridijana. Bezuspešno, razume se.

3. Zameram sebi što se bavim umetnošću u Srbiji. U stvari, nije baš da zameram, jer znam da nisam pogrešila, volim svoj posao ali stvarnost u Srbiji me stalno podseća da sam možda mogla da budem i pametnija. Ono, srpski pametnija – ako me razumete. Pa zato malo, kao, sebi zameram.

4. Zameram sebi što se i dalje, posle četvrte banke, i dalje nerviram zbog svih pojava oko sebe koje sam mislila da ću u ovom uzrastu odavno umeti da ignorišem. Ovde mislim da bahatost, bezobrazluk, pokvarenost, folirante, snobove, tetovirane obrve, veštačke trepavice i prenapumpane usne, fašiste, gluperde, političare, zvezde i zvezdice, nepravdu, laž i potcenjivanje. Nije kraj spiska, samo mi kreće tahikardija, a kardiolog mi zabranio da se nerviram.

5. Zameram sebi što nisam išla na Madonin koncert u Budvi, i još nekoliko propuštenih koncerata, predstava, filmskih i pozorišnih festivala jer sam uvek imala, kao, neki dobar izgovor, objašnjenje, razlog.

6. Zameram sebi što nisam uvek bila tolerantna ni strpljiva. A bogami – ni pametna.

7. Zameram svaku svađu sa kevom, sad kad je više nema i trudim se da ne ponovim isto sa ćaletom

8. Zameram sebi svaki put kad nisam bila iskrena. Ok, ne bas – BAŠ svaki.

9. Zamerala sam sebi mnogo, mnogo više dok jednog dana nisam shvatila da su i greške bile sastavni deo ovoga što čini nene Danas. Da nisam padala, ne bih naučila da ustajem. Ne bih znala za pokajanje, greh, muku, oprost, sramotu…i ne bih uspela da se bez tih osećanja razvijam dalje. Pošto ne mogu da vratim vreme i ispravim greške, trudim se da ih nikada više ne ponovim i da budem bolja od same sebe juče, pa tako svakog dana. Učim, menjam se, puno pričam sa sobom i ljudima koje volim o tome gde smo sve grešili. Sanjam da knjiga beležaka mojih gluposti, na kraju, neće biti predebela, da će se pred kraj usporavati i da ću je, jednog dana, mirno zaklopiti i reći: „Pa, više je bilo života nego zamerki na život, sve u svemu – nije loše, idemo dalje, šta sad?! MUZIKA – idemo!“

Zorana Šokorac – novinarka, mama dvoje djece

Zorana Šokorac

Na prvom mestu zamerki koje upućujem sebi intenzivno je to što ćutim kad treba, a lajem kad ne treba. Onda veliki razmak, pa sledi: to što nisam napisala knjigu pa da me prodaju na trafici k’ o Bačić Alimpić onomad, da lagodno i bezbrižno živim od svog pisanja, to što mi je bitnije da l’ su deca uvukla majice u gaće od toga da je napolju sunce i zeleno drveće, to što ne odem češće na neki splav i dignem noge na ogradu i pročitam knjigu od a do š. I još zameram sebi to što i dalje mislim da gospodin Darsi postoji u stvarnom životu. Što nisam napisala magistarski i pobedila svoju lenjost. Što plačem kad vidim boso dete na ulici i što se češće ne smejem naglas. Zameram sebi što nisam otišla sa tatom da vidim bele noći i što sa mamom ne idem češće na kafu. Što nisam naučila da ušijem dugme i da napravim njenu limun tortu. Zameram sebi i što ne idem peške kroz Kneza Miloša uveče, kad najlepše sijaju one čarobne zgrade. Što više ne gledam fasade kad šetam, jer ni ne šetam jer sam lenčuga. Što ne kažem sebi baš svakog jutra: Dobro jutro, Skarlet. Danas je taj dan.

Ana Stojanović – ekonomista, mama dvoje djece

Ana Stojanović

Ja zameram sebi što svašta nešto umem, da kuvam, da radim i popravljam sve po kući, da dobro vozim kola, da izvlačim iz sranja svoje najbliže… Što se razumem podjednako dobro i u politiku i u fudbal i u modu. A bolje bi bilo da sam glupa i da me jedino brine koju boju laka da namažem na nokte. Život bi mi bio lakši, a samim tim i lepši.

Zameram sebi što ne govorim više jezika, i što me više brine budućnost čovečanstva od toga koju boju gaća je obukla Seka Aleksić na koncertu. Zameram sebi što sam više dana i noći provela nad knjigom nego cela Vlada Republike Srbije zajedno, jer ja vladam samo svojim emocijama a oni celom zemljom. Zameram sebi što nisam upoznala Roberta de Nira jer može da umre svakog časa, a da ne sazna koliko ga obožavam. Zameram sebi što nisam postala astronaut, pa da ko Mali Princ nađem sebi jednu planetu po svemu što meni odgovara. Zameram što nisam više grlila i ljubila sve drage ljude kojih više nema. Zameram sebi što češće ne izgovaram ‘“VOLIM TE“, jer mislim da bi to trebalo.

Vesna Jovanović – domaćica, mama jednog djeteta

Vesna Jovanović

Zameram sebi što i dalje perem sudove ručno, što jednom nedeljno nisam na masaži, koncertu, muškom striptizu, nemam ženu samo za prozore, jer stanovi u Skojevskom su kao akvarijumi, doduše mi i jesmo ribe al’ brale treba nam pomoć u kući jer mi to zaslužujemo. Zameram sebi i što nisam upisala tango, jer ga obožavam i tako je seksi.

Nena Jovanović – penzionerka, mama troje djece, baka troje unučadi

Nena Jovanović

Zameram sebi što ne mogu da skitam od ujutru do uveče jer mi je ćerka utrapila svoju dečurliju dok ona skita, a sinovi su kud koji mili moji, pa ti Snežana čuvaj i kuče. Što nemam 1.000 evra mesečno da kupim cipele i da otputujem kad mi se svi smuče. Ne umem da zaključam vrata i da po ceo dan gledam TV i spavam, nego mi stalno deca i njihova bulumenta tutnje kroz kuću i uzurpiraju mi frižider i kolače koje štekam za sebe. Zameram sebi što me ta moja deca ne fermaju dva posto, ali s druge strane, puno mi je srce kad vidim kako su ispali dobri iako su ludi svi odreda.

Izvor: Noizz.rs

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.