Радничка солидарност данас – ЈА и само ЈА

Јуче смо објавили вијест о радним мјестима за збрињавање технолошког вишка међу радницима у администрацији града и сатирични текст који се односи на недостатак искрене радничке и људске солидарности у граду и друштву у цјелини. Сада ћемо се позабавити узроцима те појаве и указати на посљедице које ће неминовно из ње произаћи.

Шта је то што нас је довело до тога да гледамо само свој интерес, прецизније свој дневни интерес? Да ли је лицемјерно указивати на недостатке и гријехове само једне стране када смо сви потпуно свјесни да недостатци и гријехови постоје свуда око нас? Да ли смо свјесни да поданичка логика, ћутање због прихватања краткорочних рјешења, лажна солидарност и лицемјерје представљају издају себе и своје дјеце?

Има доста разлога који су утицали на то. Гесло “ЈА и само ЈА” није својствено ни за анималне врсте, а испада да је доминантно у нашем друштву. Накупило се доста тога у посљедњих двадесет година што је утицало на појаву колективног егоизма. Можда изразито гледани шунд програми типа “Велики брат”, “Фарма”, “Парови” и слично смеће гдје се тражи појединац побједник (често кретенских менталних особина), затим лоши резултати колективних тимова националних селекција насупрот којих стоји планетарни успјех појединца који се зове Новак Ђоковић?

Али нисмо сви вансеријски свјетски таленти као Новак Ђоковић нити звијезде из reality емисија које освајају баснословне награде и стичу славу и улогу идола због своје мање или више менталне и моралне ретардираности. А то наш дивни народ прати и ишчекује шта ће се десити у финалу.

А шта ће се десити са породицама радника који остају без посла јер су војници који су испали колатерална штета у рату који је њихова страна изгубила, то није тема док се ујутро испија кафа у топлој канцеларији? Рат се могао завршити и са другачијим исходом! Наравно, тада би ови који су данас поражени били побједници и не би размишљали и судбинама поражених који су данас побиједили. А генерали остају генерали, на обје стране…

Па човјече, застани за тренутак. Размисли. Двадесет година лажи, двадесет година истих “фора и фазона”, двадесет година купују те једним пакетом и милостињом. Двадесет година понављају ти једну те исту лаж. Двадесет година нуде ти молитву у свјетлуцавим богомољама они чији “масни стомаци” пуцају од ситости – а ти се моли гладан – пости, ради гладан – пост је искушење за вјерника. Двадесет година нуде ти да мрзиш себе и биједу симпатизера оних других странака, неких других народа, обесправљених робова као и ти – из свог, оног другог или трећег ентитета.

Запитај се. Можеш ли прехранити породицу својом мржњом гладних и биједних као и ти, само зато што се на другачији начин моле Богу, само зато што су преварени као и ти – па кренули за лажима неке друге странке, само зато што их пљачка, лаже и уцјењује други, а не твој газда? Хоћеш ли се увијек моћи лијечити кад, не дај Боже оболиш или настрадаш?

Застани за тренутак. Одговори себи, не другима. Можеш ли за годину дана постати милионер својим радом – они који те лажу су постали. Човјече, слијепи човјече, глуви човјече! Гдје нестадоше толике силне мале фабрике, гиганти европског и свјетског угледа? Шта си и колико добио од толиких милијарди “Евра” интернационалне помоћи, хуманитарне помоћи, позајмљених кредита у твоје име – које ти и твоја праунучад морате враћати? Ти имаш посао, али онај други исти као ти нема, можеш се лијечити, онај други не може, имаш пензију, онај други ИСТИ нема – али зато имаш шансу да будеш велики важни биједник са наљепницом “своје” политичке партије.

Човјече, застани мало. Погледај оног Шарова на ланцу. Кога он брани? Да ли онога ко му отима храну, или оног ко га храни? Погледај оног Гарова што лута и по сметљишту, тражи храну. Видиш ли колико ”шинтера” прогања га и тражи. Да ли га траже да га нахране или убију? Опасан је – КАЖУ!. Са другим гладним псима, напада и отима. ЛАЖУ! И Гаров пуна стомака излежава се као мрцина на сунцу. Али, бјежи и крије се од људи и њихове ружне ћуди. Видиш ли сада себе? Ако не видиш, онда ко те јебе хајвану, нек ти  купују и продају душу за ситне паре.

И ти, што се лицемјерно смјешкаш, и умишљаш да си паметан. Сјутра ћеш или бити на ланцу за ситне паре и храну или изврнути све четири у неком јарку. Ниси ти схватио ове ријечи. Јер да их схваташ, бјежао би ко Гаров. Удружио би се са осталим гладним псима и заједно са њима се борио за живот и храну.

Зато, бори се раме уз раме са оним који је исти као ти јер сјутра мечка може закуцати и на твоја врата.

ЛЕУТАР:НЕТ

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.