Јединство по Додику

Посљедње двије године, од како послије 12 година више није дио власти у заједничким институцијама у Сарајеву, Милорад Додик упорно пласира приче о свесрпском јединству и лажно позива опозиционе политичаре и странке да се уједине у борби за националне интересе и очување Републике Српске. Истовремено преко тзв „јавног сервиса РС“ и својих контролисаних медија, Додик као врхунски лицемјер води најпрљавију кампању и износи грубе лажи, увреде и конструкције на рачун политичара које позива на јединство и сарадњу. Додиков циљ је јасан. Он жели да навуче опозиционе лидере у своју клопку, блато препуно фекалија и смећа које је сам направио, и онда као анаконда да их загрли и поломи им кости разним подметањима и смицалицама уз подршку контролисаних медија, пара-удбашких структура, разних плаћеника, медиокритета и лажних аналитичара. Додик је у великим проблемима, око њега се налазе понори које је сам ископао и које ниједан кредит ММФ-а не може да премости и његов је циљ да причом о јединству пребаци одговорност за тешку ситуацију на опозицију и заједничке органе и тако избјегне талас незадовољства који ће тек да услиједи када његова Влада буде приморана на „болне резове“ по диктату ММФ-а и страних кредитора, који упорно подржавају Додика да опстане на власти јер им одговара уцијењена марионета која ће беспоговорно да испуњава све њихове захтјеве. Најновији Додиков лажни позив за српско јединство о Уставном суду БиХ и тренутно немогућем враћању пренесених надлежности, у тренутку док предаје Сарајеву контролу над банкарским сектором зарад новог ММФ-овог кредита од 50 000 000 марака је толико огаван, покварен и лицемјеран да га је сувишно коментарисати.

Колико су Додикови позив на јединство неискрени и лицемјерни најбоље показује његово издајничко понашање у пресудним тренутцима за стварање Српске, током Отаџбинског рата, када је формирао тзв „Клуб независних посланика“ и подривао српско јединство и национално помирење које је Радован Караџић успоставио у кључним тренутцима, и што је један од његових најзначајнијих успјеха. Јединство по Додику показао је и крајем деведесетих када је на тенковима СФОР-а дошао на власт, окупирао институције, предајнике, телевизију и код Приједора направио барикаде првоцирајући сукобе међу браћом како би дошао и опстао на власти. Занимљиво је да су му поред Биљане и тада уз раме на балкону и барикадама били Драган Лукач и Ненад Стевандић, који и сада има задатак да понавља Додикову причу о јединству истовремено пљувајући и лажно нападајући бивше сараднике и истомишљенике, и неутемељеном причом о наводној издаји у Сарајеву покуша прикрити сопствену велику издају и бијег под Милетову кецељу.

Осим измишљених непријатеља и конструкција о угрожености Српке које пласирају праноичне режимске синекуре, Републици Српској на срећу тренутно не стижу пријетње и велики притисци из иностранства, не налази се у вандредној ситуацији од противника који би могли да угрозе њен уставни поредак. Једина и највећа опасност за опстанак Републике Српске је Милорад Додик и његов накарадни режим који систематски разара и уништава све институције, друштво и стубове на којима почива Република Српска. Додик нас није само довео у дужничко ропство и узроковао финансијски крах, због чега смо приморани да слушамо диктат и испуњавамо услове ММФ-а, већ су његове партијске метастазе системски разориле готово све здраве ћелије у друштву и проузроковале тешке девијације унутар српског националног корпуса. Режим Милорда Додика настоји да систематским разарањем и покоравањем сопствене нације инфицира и уништи све здраве ћелије које би могле бити нуклеус и покретачи процеса обнове напаћене нације, и тако жели превентивно да угаси и обесмисли сваки покушај отпора својој диктатури.

Републици Српској јесте неопходно јединство, али истинска саборност и уједињење свих здравих и истинских патриотских и грађанских организација, странака, интелигенције, невладиног сектора, образовних, културних и спортских институција које треба да буду сложне и оставе по страни све међусобно размирице како би се ријешио тренутно највећи национални проблем Срба са ове стране Дрине, а то је Милорад Додик и његов накарадни систем. Додиков СНСД није ништа друго него злочиначка организација која је поробила и исцрпљује сопствени народ који је претворен у таоца, и као малигни тумор прогресивно расте и јача на рачун народа и друштва које је исцрпљено и пропада. Због тога је у овом важном тренутку неопходно свеопште јединство и уједињење свих искрених патриота како би се народ и Република Српка ослободили од тешких окова и унутрашње окупације.

Као што се са циљем сузбијања великих епидемија и опасних заразних болести пале ћебад и остале ствари које су извори заразе, тако након ослобођења од црвених окова све институције Републике Српке треба детаљно очистити од партијских метастаза, и по узору на Гарибалдијев „ризориђементо“ крајем 19-ог вијека, створити јединство око истинских и здравих вриједности савременог друштва, и покренути дуготрајан период свеоукупног препорода и обнове напаћене нације.

Небојша Вукановић

www.nebojsavukanovic.info