Умјесто честитке старом и новом градоначелнику и бирачима

HPIM0818.JPG

Вјерује се да се неке околности у животу не могу мијењати. Породица, пријатељи, мјесто у коме смо рођени, друштво у коме живимо… То нас чини онаквима какви смо. Оно што не можемо мијењати не значи да га не можемо учинити бољим, поштенијим, праведнијим… То право нам не смије бити ускраћено, као и легалан начин да га остваримо. Нека свако изабере свој начин, а један од њих је право на критику.

Колико пута сте се нашли на неком мањем скупу, рецимо родитељском састанку, гдје вам се пласирају неке ствари за које знате да су претјеране, рецимо неки новчани намети што је и углавном тема тих састанака, иако знате да већина мисли исто као и ви, али из страха од подсмијеха тих бескичмењака, ћутите и прихватате све без икаквог противљења. Или сте, ако имате среће да радите у неком предузећу, више пута доживјели некакву неправду, да радите више од других, а да имате мању зараду, да сте понижени, а да је неко боље плаћен и боље вреднован иако је и звањем и знањем гори од вас, а ви ћутите из страха да не будете кажњени, помjерени на горе радно мјесто или истјерани са посла. Или живите у друштвеном уређењу гдје никакав посао не можете завршити без везе, гдје вам се отворено тражи мито, гдје се осјећате понижено чим приђете шалтеру, гдје не можете да остварите своја права, гдје не можете да нађете посао и немате право на нормалан живот, а ви опет ћутите, прихватате правила мањине и покоравате се систему без обзира колико сте свјесни свега погрешног у њему. Можда се ово никада неће промијенити, ствари су такве какве јесу, али нас то не амнестира да о томе не говоримо отворено, да не критикујемо оно што је лоше, да се не бунимо против неправде.

Неки ће замјерити зашто кажемо МИ, а не кажемо ЈА, ОН, ВИ… А ми опет кажемо да је свако од нас дио неког већег скупа, друштва, јер ми као појединци онакви смо каква је већина око нас. Ја, ти, он… ми смо само кап у води, каменчић на обали ријеке. Да си најчистија кап воде, нико неће примијетити твоју бистрину у блатњавој бари. Да си најсвјетлији камен нико неће видјети твој сјај у мноштву камења прекривеног муљем. Због тога кажемо Ми јер смо сви ми дио већине која у ствари одређује наш живот и само сви ми као већина можемо нешто промијенити, учинити бољим, поштенијим. Неки кажу, да пишемо о лошим стварима нашег друштва вјероватно зато што живимо у таквом окружењу, али то је потпуно небитно, јер макар живјели и у најбољим условима на свијету не можемо бити слијепи на оно што се дешава око нас. Не можемо ћутати ако знамо колико се мучи обичан човјек, колико породица живе од једне пензије или минималца, неке само од социјалне помоћи, колико има младих, радно способних који још увијек живе од помоћи родитеља, колико је људи покрадено од ових модерних послодаваца, колико људи раде у немогућим радним условима и без икаквих примања, колико дјеце нема право на школовање због материјалне ситуације, колико дјеце никада није видјело море, колико дјеце нема могућности да се бави спортом због скупих тренинга и колико још тога да би свака породица могла да исприча по једну причу, сличну другим причама али само по количини патње и туге. Онај ко не види како данас живи обичан човјек или је слијеп или је потпуно безобзиран, саможив и неосјећајан. Којој групи људи припадамо и у каквим условима живимо потпуно је небитно. Наше је право да кажемо МИ, наше је право да пишемо о обесправљеним и превареним (мада то неки својим поступцима нису заслужили) и наше је право да критикујемо.

Бившем градоначелнику желимо пуно успјеха на новом радном мјесту у заједничким органима Босне и Херцеговине које је зарадио поразом на локалним изборима, а новом који сјутра преузима дужност првог човјека града Требиња такође желимо пуно успјеха, али да се тај успјех огледа у обећањима датим у предизборној кампањи.

Искреним бирачима и симпатизерима остаје да прате њихов рад и већ за двије године оцијене да ли су им са правом дали свој глас који им је обојици омогућио скок са магарца на коња.

Неискреним бирачима и симпатизерима, оним који су гласали без осјећаја за колектив, вођени личним интересом желимо да испуне своје снове (неко ће добити добро радно мјесто, неко осредње, неко лоше, неком ће родити кромпир, а неко неће добити ништа).

Што се нас тиче, уз најбоље жеље које смо упутили, желимо да све њих што мање помињемо и свима ће нам бити љепше.

ЛЕУТАР:НЕТ

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.