Највећи дио пријављених неправилности при запошљавању у јавној управи

У Transparency International кажу да је „Електропренос“ веома занимљив, јер су у њему запослени најужи чланови породице самог врха СНСД-а (Цвијановић, Тегелтија, Радојичић), али наводе да је примјера много и по министарствима, другим јавним предузећима и институцијама широм БиХ.

„Породице већине функционера су запослене у јавним институцијама или су власници фирми које склапају уговоре са институцијама. Наравно, не може се забранити нечије запошљавање само зато што је нечији род, јер би то била дискриминација, али је проблем у недовољно дефинисаним процедурама запошљавања, гдје се на конкурсима оставља могућност да не буде запослен најбољи кандидат и ово се обилато користи. Тако имате огроман број случајева „намјештеног“ запошљавања, која су у потпуности проведена по процедурама. Уз то имате веома слабе прописе који регулишу сукоб интереса, па самим тим званичници који запошљавају своју фамилију нису чак ни у сукобу интереса“, каже нам Ивана Корајлић из ТИ БиХ.

Она истиче да сада није довољно имати било какву везу за запослење, већ она због све мањег броја могућности, а све већег броја оних који траже запослење, мора доћи са самог врха.

„Због тога су грађани, посебно млади, образовани кадрови, потпуно огорчени – или одлазе ван државе у потрази за послом или се прикључују политичким странкама у нади да ће тако лакше доћи до посла. Основна порука је да квалификације, способност и образовање нису битни“, нагласила је Корајлићева.

ТИ БиХ је ове године поступао у више од 150 случајева које су пријавили грађани или их је покренуо сам Transparency

.„Пријава је било више од 500, али велики дио њих се није односио на домен рада ТИ БиХ, већ се у том случају грађанима давао правни савјет коме да се обрате међу надлежним институцијама. Највећи дио пријава се односи управо на неправилности при запошљавању у јавној управи, као и у сектору образовања и здравства“, казала је Корајлићева.

Трећина радника у РС запослена у јавном сектору

Према посљедњим подацима Завода за статистику Републике Српске на крају марта ове године у државном сектору радило је 74.966 радника, у приватном је било 136.662 радника, а у мјешовитом 37.571 радник. У задружном сектору је радило свега 411 радника.

Иако се годинама говори о вишку радника у јавном сектору до данас никакве акције власти није било на том пољу, запошљавање, углавном „преко везе“ и даље се наставља, а издвајања за плате у буџету из године у годину се повећавају. Познато је, међутим, да су плате у јавном сектору далеко веће него у приватном и да на конкурсима за посао у том сектору углавном пролазе подобни, а не способни. Конкурси се веома често и расписују када се већ зна коме је то радно мјесто намијењено, страначке књижице су готово незаобилазан доказ да сте „способни“.

Програмски директор и један од оснивача Центра за истраживање и студије ГЕА Огњен Ђукић каже да су они посљедњу детаљнију калкулацију по овом питању радили прије четири године, али да ни данас ситуација вјероватно није другачија. Тада је око 60.000 запослених или 25 одсто од укупног броја радника у РС радило у владиним органима и институцијама. Ђукић наглашава да се обично занемарује да порески обвезници РС плаћају и трошкове запослених у БиХ институцијама.

„С обзиром на то да РС сноси приближно једну трећину трошкова БиХ институција, неопходно је овој цифри додати и трећину запослених у БиХ инстутицијама, а то је око 8.000 запослених. Тиме долазимо до закључка да РС има 28,5 одсто запослених у Влади и владиним институцијама“, рекао је он.

Додаје да у поређењу са 32 друге земље само Србија, Норвешка и Данска имају већи проценат запослених у владином сектору него РС. Он каже да је Србија донијела Закон о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији, тако да је данас ситуација у Србији сигурно другачија, док је високо учешће јавног сектора у нордијским земљама повезано са традицијом ефикасног рада јавног сектора код њих.

Истакао је да у ове податке нису укључени запослени у јавним предузећима у РС која имају вишак запослених.

Посебна прича су јавна предузећа која углавном негативно послују, а раднике и обавезе гомилају. Портпарол ТИ БиХ Ивана Корајлић каже да се јавна предузећа у БиХ посматрају као највећи плијен политичких партија због чега оне и нису спремне унаприједити прописе који регулишу пословање тих предузећа, јер би тиме и себи смањиле простор за партијско запошљавање и исисавање ресурса.

Само четири највећа јавна предузећа у РС – „Електропривреда РС“, „Жељезнице РС“, „Шуме РС“ и „Поште“ на крају прошле године запошљавала су око 20.000 радника. „Електропривреда РС“ је у прошлој години имала више од 9.000 радника, „Шуме Српске“ су имале 4.534 радника, „Жељезнице РС“ 3.253, а „Поште Српске“ 2.269 радника. Овај број у 2016. години сигурно је и већи с обзиром на то да су та предузећа у већини случајева наставила са запошљавањем иако и без тога имају вишак радника.

ИЗВОР: CAPITAL

 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.