Jednu od evropskih modnih prestonica Milano karakteriše sivilo neoklasičnih kamenih građevina i nebeskog svoda zbog zagađenosti vazduha. Ipak, sive nijanse nisu trendi izbor za jedan grad iz perspektive ekologije. Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa 3 miliona novog drveća do 2030. godine.
Tekst se nastavlja poslije oglasa
Gradske vlasti procenile su da će planirani program uvećati broj stabala za 30 odsto. Drveće će na godišnjem nivou „upiti“ dodatnih 5 miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa od strana Milana.
Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko 3 hiljade tona sitnih štetnih PM10 čestica. Očekuje se i posledičan pad temperature u gradu za 2 Celzijusova stepena.
Arhitekta Stefano Boeri stvorio je 2014. godine u srcu Milana zelenu oazu. U okviru njegovog projekta „Vertikalna šuma“ nad gradom su se uzdigle dve stambene kule zaodenute u grmlje i drveće raspoređeno po balkonima građevina.
Boeri je naglasio da je tek 7 odsto milanske teritorije oplemenjeno florom i izrazio nadu da će se ovaj procenat popeti na između 17 i 20 odsto do 2030.
Projekat za ozelenjavanje Milana predstavlja ambiciozan plan za pretvaranje nefunkcionalne železničke mreže u 7 parkova sa po 25 hiljada sadnica. Uključuje i obogaćivanje ravnih krovova ukupne površine od 10 miliona kvadratnih metara zelenilom, kao i sadnju stabala u 2.300 školskih drveća.
Naučnici smatraju da će novi zeleni kapaciteti najpozitivnije da se odraze na vremenske prilike u ovom gradu. Noći u Milanu su i do 6 Celzijusa toplije u odnosu na noći u okolnim mestima.
Prema saznanjima istraživanja iz 2015. godine, najviše prevremenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha u Evropi zabeleženo je upravo u Italiji, čak 84.400.
U borbi protiv zagađenja, Italijani će dobiti još 3 miliona saboraca.
Izvor: Nacionalna geografija
Be the first to comment