Umjesto sankcija Dodiku, USKRAĆUJU NOVAC Srpskoj: Kakvu poruku su nam iz Brisela poslali ministri EU

epa09761406 The high representative for the Foreign Affairs of the European Union Josep Borrell (C) and European Commission President Ursula von der Leyen (R) talk prior to a session on the EU-Russia relations, European security and Russia's military threat against Ukraine, during a plenary session of the European Parliament in Strasbourg, France, 16 February 2022. The session of the European Parliament runs from 14 until 17 February. EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Da su restriktivne mjere posljednje na spisku kada je u pitanju rješavanje usijane situacije u BiH zaključeno je nakon sjednice Savjeta ministara spoljnih poslova Evropske unije.

Tako je ova, dugo očekivana sjednica, na kojoj se, između ostalog, trebalo raspravljati i o mogućim sankcijama članu Predsjedništva BiH, Miloradu Dodiku, završena sa “još nije vrijeme”, te sa nekoliko upozorenja.

Ono najkonkretnije, koje je ujedno izazvalo i najviše pažnje, jeste upozorenje evropskog komesara za proširenje Olivera Varhelja da Evropska unija neće davati finansijska sredstva Republici Srpskoj dok se prilike u njoj ne stabilizuju, navodeći i dva projekta za saobraćajnu infrastrukturu u vrijednosti od 600 miliona evra.

Nedostatak strategije

On je takođe upozorio na to da su potrebne potpuno funkcionalne državne institucije kako bi BiH imala koristi od pozitivne agende EU, ali i pozvao da se hitno pronađe rješenje za Izborni zakon u BiH.

Nakon ovog sastanka utisci se sabiraju, a mišljenja u Republici Srpskoj su podijeljena. Dok jedni smatraju da su evropski ministri poslali jasne poruke, drugi tvrde da im nedostaje konsenzusa.

– Očigledno je da Evropa nema jedinstven stav. Prisutan je nedostatak strategije, pa je važno postaviti pitanje da li su oni uopšte u posljednjih 25 godina imali politiku koja je donijela rezultate!? Očigledno je da nisu, što zahtjeva preispitivanje – prokomentarisao je za Srpskainfo profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, Miloš Šolaja.

Evropa, dodaje, treba shvatiti da se danas ne može služiti sredstvima koja su korištena prije tri decenije.

– Zato i nije bilo sankcija. Potrebno je da dobro razmisle o tome kakvu politiku vode – kategoričan je on.

Krediti

S druge strane, ekonomista Draško Aćimović je rekao da su nam evropski zvaničnici poslali jasne poruke i upozorenja iz Brisela.

– Poručili su da BiH treba da prekine put blokada, te da se vrati na put evropskih integracija. To je samo upozorenje, koje bi, ukoliko se nastavi dosadašnja politika u BiH, vremenom moglo imati i ozbiljnije posljedice – smatra on.

Od svih mogućih posljedica, kaže, najveća realna opasnost po Republiku Srpsku bi bila zamrzavanje kredita od strane MMF.

– BiH nije iskoristila trenutak 2016. godine, kada smo mogli dobiti kandidatski status i kada smo mogli otvoriti mogućnosti za investicije, tako da, što se tiče direktne pomoći od strane EU, tu se trenutno ni ne koriste neka sredstva – istakao je on.

Zaključio je da je pomenuti sastanak bio diplomatska najava velike rasprave planirane za mart, kada bi se sankcije za BiH, koje su na snazi od 2011. godine, trebale produžiti.

Izvor: srpskainfo.com

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.