I jesmo li se svi izređali na Novaku? I oni koji ga vole i oni koji ga ne podnose, i pametni i glupi, i pakosni i nekritični, i vakseri i antivakseri, i tviteraši i fejsbučari, i kolumnisti i usmena književnost, i znalci i neznalice, a naročito pametnjakovići poput Nenada Čanka koji je onako suptilno, kako samo on i Šešelj umeju, konstatovao da je to sve zato što se „magarac nije vakcinisao“. ( By the way, ako vakcina pomaže magarcima Čanak će se baš naživeti.)
Autor: Ranko Pivljanin
A stvar je, prilično jednostavna. Jedan čovek sa velikim Č našao se pred malim ljudima iz planetare pripizdine koji su, u skladu, sa njihovom malenkošću i sitničavošću, rešili da – iživljavajući se na boljem i većem od sebe, u svakom pogledu – malo i sebi daju na značaju i pokušaju da porastu, ne razumejući da je nerastima visinica prirodno zadata i da se tu ne može ništa popraviti, makar i streljali Gorostasa.
Da mrtav leži pred njima bio bi veći i ta užasavajuća činjenica zabolela je i one koji ga tamo u Australiji maltretiraju i one koji im odavde daju za pravo, pozivajući se na demokratiju(sic!), stroge procedure koje su apotoezirane kao novo Sveto pismo i navodna pravila koja, je li, treba da važe za sve – samo što ne važe.
Hiljadu puta smo se uverili kako ono što je dozvoljeno Jupiteru ne važi za volove upravo od strane onih koji ih propisuju i zašto bi im ja ili bilo ko ko poštuje najboljeg tenisera sveta, sad pezio, izigravao principijelnost i uljudnost glumeći većeg katolika od Pape. Da prostite, zabole me…
Ali zato su razni „čanci“ i čankolisci dočekali ovo sa Novakom kao idealnu priliku da dokažu pravovernost i „univerzalnost“, da i oni očešu zubiće o članak lava kojeg su se hijene dokopale pokušavajući da ga slome, držeći ga u nekakvom pritvoru za migrante i preteći deportacijom. Zajebali su se. Puste li ga da igra, uzeće im i deseti trofej i nikad im više tamo doći neće.
Prognaju li ga, vratiće se posle tri godine po ono što mu pripada i opet ga više neće gledati. Jednom rečju, džaba kreče. Ne bi ga tamo ni zvali da im turnir nešto vredi bez Novaka, a kad su ga već navukli daj da ga malo isponižavamo, možda će ga to baciti na kolena kad mu naši WASP teniski korifeji ne mogu ništa na terenu. I potegli su zakon, a odavde su graknuli da je zakon neprikosnoven i da se mora poštovati. Mora za većinu, ali za Novaka odavno ne važe ni zakoni fizike pa je malo degutantno i prilično neuverljivo baš na njemu trenirati birokratsku strogoću.
Ako je istina da će na Australijen openu nastupati i drugi teniseri kojima je uvaženo „medicinsko izuzeće“, onda principijelnost australijske demokratije i države pada u vodu i razotkriva licemerje veće od te belosvetske periferije.
Svejedno, nije mi za „kengure“, neka skaču po svojim pravilima ali mi je iskreno muka od ovdašnjih isprdaka koji su našli za shodno da baš na Novaku budu principijelni i uljudni.
Uljudnost nije što i ljudskost već samo jedna njena dimenzija i to bi svi oni koji su se ostrvili na Đokovića trebalo da znaju, ali nije im dato jer je takvima ova kategorija nepoznata i nerazumljiva. Oni fukcionišu po unapred zadatim obrascima i protokolima i svim silama se trude da budu što podmazaniji šrafčići u škripućem i zarđalom mehanizmu svetskog (pan)demonijuma koji i funkcioniše na onima što su trenirani i pripravni da slobodu trampe za ušuškani a smrdljivi komfor ćelije sa zlatnim rešetkama u kojoj ponizno izigravaju pravovernike zadatog poretka. I otud kao besne pudlice i pekinezeri, nahuškani i dresirani, kevću na svakog šarplaninca koji uzdignute glave i gledajući napred promine tim mračnim hodnikom bez ogrlice i povoca, ne osvrćući se na bačene koske i čabrić sa pomijama.
Koje jesu mirišljave, ali pomije su pomije i šarplaninci prave razliku. Hristos se rodi, Novače!
Izvor: Nova.rs
Be the first to comment