Rođen pod sretnom zvezdom magičnom,
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom,
čemu sam blizi – triput pogađaj.
Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede,
ovde je osmeh – događaj.
U šupak kosmosa smo upali.
Mnogi su domobranci zauvek prolupali.
Caruje virus apatije.
Al’ ti na mene stavi upitnik,
pa rekni: dal’ ti bata deluje k’o gubitnik?
Ma nema šanse, šta ti je?
Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt-motiv.
Ja nisam luzer, ja imam nas, a za svet – ko te pita?
Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka.
S tobom je tretman poseban, svaki je dan dolče vita,
i svud je Hollywood.
Namlatim mesečno šest maraka,
bude za cipovku i frtalj kile čvaraka.
Ološ mi veze ometa.
Ali kad dođem kući, tu si ti.
E, tu će tvrđavicu malo teže srušiti
– to im je izvan dometa.
Ja nisam luzer…
Đorđe Balašević
Ostavi komentar