MOMO KAPOR – Na slavi

Odem ja tako na slavu kod jednog domaćina u Malom Mokrom Lugu, a pokraj mene sedne njegov osmogodišnji sin, zalepilo se dete uz mene, ne miče se. Ručak, razumete, kao što je red, počne gibanicom, ja taman da uzmem, kad onaj mali veli:

„Čiko, da vidite šta imamo u rerni!“

Tako stoji stvar, mislim se u sebi, bolje da se ne prejedem na početku, nego posle, te preskočim i pileću čorbu, hladne batačiće i belo meso, a kad dođe sarma na red, taman pružih ruku, a mali me povuče za rukav i šapuće:

„Čiko, da samo vidite šta imamo u rerni!“

Odustanem opet. Sačekaću to iz rerne. Zahvalim se i na prasetini, a svi me pitaju što ne jedem ništa. Ni pečene krompire nisam takao, ni turšiju ni proju, ni kajmak, ništa. Vidim iznesoše se i kolači, a tu nam je i oproštajna kafa.

„Čiko“ , vuče me onaj mali za rukav. „Da vidite šta ima u rerni!“

„Šta ima u toj rerni“, pitam besno, a mali kaže: „Omacila se naša maca“.

/OPUŠTENO/