Iskustvo sa ruskom Sputnik V vakcinom

Sergej Satanovski, dopisnik DW iz Rusije, učestvovao je u novembru u testiranju vakcine Sputnjik V. Nakon vakcinacije došao je u kontakt sa koronavirusom. Ovo su njegova iskustva.

Paralelno s vakcinacijom, u Rusiji je u toku treća faza testiranja cjepiva Sputnjik V. Među dobrovoljcima je bio i dopisnik DW Sergej Satanovski. On je u decembru primio prvu, a kasnije i drugu dozu vakcine. Ispitivanje ruske vakcine Sputnjik V zvanično neće biti okončano do maja ove godine, ali Satanovski je odlučio da sazna šta je s njim i obavio je test na antitijela.

Prije testiranja na antitijela bio sam dobro, prošao sam obje vakcinacije bez neželjenih efekata. Za Novu godinu otputovao sam kod moje 74-godišnje bake koja živi u blizini Sankt Petersburga. Iako nisam imao simptome, na dan polaska uradio sam PCR-test i bio je negativan.

Moja baka se prije godinu dana preselila iz Sankt Petersburga na selo i otada izbjegava grad zbog pandemije. Kuću na selu grije na drva, a jednom nedeljno odlazi u kupovinu do najbližeg grada u kojem živi oko 17.000 ljudi. Ali ni selo 300 kilometara udaljeno od Sankt Petersburga nije pošteđeno korone.

Baka je počela da kašlje prvog dana Nove godine, a to se nastavilo i sutradan. Najprije smo pomislili da se, zbog niskih temperatura, prehladila. Trećeg januara sam se vratio u Sankt Petersburg i tada mi je temperatura porasla na 37,4, a počelo je i da me boli grlo. Iste simptome imala je na selu i moja baka.

Kod mene su simptomi nestali već nakon dva dana, ali su kod bake i dalje bili tu. Pozvala je ljekara koji joj je uradio PCR-test – i bila je pozitivna. Hospitalizacija nije bila potrebna, ali tok bolesti je bio prilično težak: tri nedelje uz temperaturu, slabost i visok pritisak. I ja sam ponovo uradio PCR-test i on je ponovo bio negativan.

Leutar.net Iskustvo sa ruskom Sputnik V vakcinom

Prilično velika količina antitijela

Vadim Linjev, direktor laboratorija bolnice Šadkevič u kojoj sam vakcinisan, kaže da je za tok bolesti presudne količina virusa kojom je tijelo zaraženo. Ako se vakcinisani pacijent zarazi manjom količinom virusa, moguće je da neće ni primijetiti zarazu, a kod veće količine virusa i jače zaraze, vakcina ublažava tok bolesti.

U mom slučaju dogodilo se tačno to: suočio sam se s velikom količinom virusa, ali tok bolesti je bio blag zahvaljujući antitijelima. Mojoj baki je bilo gore nego meni. U međuvremenu je i ona dobila negativan rezultat na PCR-testu i oporavlja se.

Nekoliko dana nakon što sam se vratio iz Sankt Peterburga, testirali su me na antitijela i sljedećeg dana sam dobio rezultat: 310 relativnih jedinica po mililitru krvi. To je vrlo dobro, pomislio sam. A to je potvrdio i Dmitrij Denisov, direktor u moskovske laboratorije Heliks: „Imate prilično visok nivo antitijela u poređenju s drugim vakcinisanim ljudima ili onima koji su se oporavili od kovida 19“.

Jedno je sigurno: antitijela koja su pronađena na meni rezultat su vakcinacije. Ona ne bi mogla da se formiraju toliko brzo i u tolikoj količini da nisam vakcinisan, odnosno da su mi u okviru testiranja ubrizgali placebo.

Da li vakcina sprečava bolest?

Denisov kaže da bi imuni odgovor na istu vakcinu može da se razlikuje od čovjeka do čovjeka.

„Odgovor imunog sistema zavisi od mnogo faktora: od drugih pridruženih bolesti, od novih infekcija, od prehrambenih navika i individualnih karakteristika“, kaže direktor Heliksa.

Ipak, ne može se sa sigurnošću reći da li količina antitijela koju ja sada imam pruža stopostotnu zaštitu od koronavirusa.

„To se ne može reći prvenstveno zato što je vakcinacija u svijetu tek započela i postoji veoma mali broj kliničkih ispitivanja efekata vakcinacije“, objašnjava Denisov.

/B92/

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.