“Jednom se smejete, drugog se plašite, pa onda polako dođe i spoznaja da koliko god on bio ‘Lepi Gaga’ u svim ulogama, u stvari i nije to bio…”

Aleksandar S. Janković, profesor na FDU, rekao je da je svoje prvo medijsko definisanje heroja otpadnika u odnosu na heroja kao takvog doživeo ne preko Hana Soloa i Luka Skajvokera već preko Prleta i Tihog.

“Prvi je nosio kicoške brkove, bio smotan i duhovit, ženskaroš koji se ‘obarao’ sa smernim šumadijskim seljankama čiji su pošteni muževi bili u četnicima.

Potonji je jednostavno bio ‘napuderisan’, bled, ozbiljan i čedan. Onda je došao ‘Učitelj’ Slobodana Stojanovića, a prva trauma na Gagu Nikolića bila je iz Draškovićevog filma ‘Život je lep’. Kao da je to bio neki drugi glumac. Znam da kod nas ne postoji Li Strazbergova ‘metod’ gluma, Brando, De Niro, Paćino… ali Nikolić je ovom ulogom pokazao svoju glumačku versatilnost i diverzivnost, a kad kao tinejdžer gledate takve filmove, onda se ne oprašta”, priseća se Janković  koji je kasnije gledao Gagin crni talas u filmovima: “Horoskop”, “Kad budem mrtav i beo” i “Mlad i zdrav kao ruža”.

“Jednom se smejete, drugog se plašite, pa onda polako dođe i spoznaja da koliko god on bio ‘Lepi Gaga’ u svim ulogama, u stvari i nije to bio. Manirizam tih ‘manje poznatih’ uloga je sigurno onaj pravi Dragan Nikolić koji nije bio populistički mastodont, šarmer, sitni prevarant, gradski šmeker. Moj omiljeni ‘Dragan Nikolić’ je iz filma ‘Nešto između’ Srđana Karanovića. Marko koji je paradigma Beograda s početka osamdesetih, lažne Lacoste majice, prvi kafići, neobavezno zavođenje gradskih šmizli i manekenki, video-rikorder, lopta za basket, obožavanje popularne kulture, širok dijapazon poznanika, ali ono što je najvažnije, heroj otpadnik koji je spreman da se najiskrenije žrtvuje za zadrtog, tvrdoglavog balkanoida najboljeg prijatelja. Markova smrt je jedna od najbesmislenijih smrti uklete romantike”, kaže profesor Janković koji zapaža da je Gaga u filmu “Nešto između” umro fizički a u “Nacionalnoj klasi” duhovno, sputavanjem buntovnog, bezbrižnog i raskošnog duha odlaskom u JNA. „Tu negde je i intuitivan, nenarativan i konfuzan film ’Sezona mira u Parizu’ Predraga Golubovića, kada je, kako kažu, imao ozbiljnu prekretnicu da ostane u inostranstvu kao veliko međunarodno ime”, finišira Janković.

*Odlomak iz hit knjige koja se dobija na poklon uz Nedeljnik

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.