‘Unuka je pitala svoju baku: bako, kako si mogla živjeti ranije…“

‘Unuka je pitala svoju baku.
Bako, kako si mogla živeti ranije…

• bez tehnologije.
• bez interneta
• bez računara.
• bez mobilnih telefona
• bez Facebook- a

Baka je odgovorila:
„Isto tako kao što vaša
generacija živi danas…

• bez ljudskosti
• bez časti
• bez poštovanja.
• bez dostojanstva
• bez stida.
• bez karaktera
• bez ljubavi
• bez skromnosti.

Mi, koje danas zovete „stari“ bili smo blagosloveni, dokaz za to je naš život.

Nakon škole smo sami radili domaći i uz sveću, uvek smo se igrali napolju do zalaska sunca.

Kad smo bili žedni, pili smo vodu sa izvora, a ne vodu iz plastičnih flaša.

Nikad se nismo ugojili jedući slaninu, pasulj, mast i hleb.

Ništa se nije dogodilo našim nogama, iako smo trčali bosi.

Sa svojim rukama smo pravili igračke sa kojima smo se igrali (krpene lutkice, kepene lopte-krpenjače, luk, strela, klis, figure od blata… )

Naši roditelji nisu bili bogati,
ali su nam pružali toliko ljubavi a ne video igrice da budemo tihi.

Naši roditelji se nisu razvodili, rešavali su zajedno svoje probleme. A mi nismo bili prisiljeni da živimo jedan dan sa majkom drugi sa ocem. Živeli smo svaki dan zajedno.

Nikad nismo imali telefone, dvd-e, Playstation Xbox, video igre, svoj kompjuter, internet….
ali smo imali prave prijatelje.

Išli smo njihovim kućama bez poziva i uživali u hlebu sa džemom ili šećerom.

Rođaci su imali kuće blizu jedna druge da uživaju u zajedničkom vremenu.
I da se snađu jedni drugima u svakoj nevolji.

Zaista smo na fotografijama crno beli, ali u tim fotografijama imamo uspomene raznih boja.

Mi smo jedna unikatna generacija, jer smo poslednja generacija koja je bila poslušna roditeljima i prva generacija koja je poslušna svojoj deci.

Mi smo OGRANIČENA proizvodnja!
Osetite nas i čuvajte kao oči u glavi.’

Slavko Savković