Prije nekoliko minuta pogledah FB video koji u meni izazva količinu bijesa koju ne mogu da opišem! Postaviću ga na kraju teksta, a ako imate loše živce nikako ga nemojte gledati. Radi se o tome da otac ili šta mu je već, tuče malo dijete koje je prethodno objesio naglavačke. Tuče ga tako bespomoćnog, neuporedivo slabijeg od sebe, zlikovački, zvjerski… I to u meni u trenutku izazva toliku ljutnju da bih idiota veoma rado izložio paklenim mukama. Milion idiotskih ideja mi pade na pamet. Kažem, u trenutku… Dakle, shvatićete me ako se odlučite da pogledate taj video, a preporučujem vam da samo pročitate tekst.
I prisjetih se jučerašnjeg kratkog razgovora koji sam vodio sa prijateljem. Pitao sam ga da li je nekada tukao svoju djecu. Kaže jeste, jednom i nikad više. I ja sam priznao isto, jesam. Ali ne nikako zvjerski, dušmanski kao na ovom videu. I to je bilo previše, tako da sam odmah nakon tog sramnog čina poželio da mi se ruka osuši, da sebe kaznim i da to više nikada ne uradim! I nisam, niti ću. Zašto?
Pa, sve greške i pretjerani nestašluci naših mališana su naše greške u vaspitanju. Znači, sami smo negdje napravili propust. Nismo im posvetili dovoljno pažnje, lakše nam je bilo da ih pustimo da sami izvlače pogrešne zaključke, nego da im posvetimo malo vremena i ukažemo na pravi put. Ali, to sebi ne želimo priznati, pa posežemo za sramnim kažnjavanjem slabijeg od sebe. Sramnim i kukavičkim.
Zašto kažem kukavičkim. Pa zato što to i jeste najkukavičkiji čin koji postoji. Tući slabijeg i manjeg od sebe, nekoga ko se nikako ne može braniti i odbraniti. Jadno da jadnije ne može biti!
Zamislite situaciju da je dijete napravilo neki, po vašem sudu, strašan prekršaj i da to dijete ima 70 – 80 kilograma manje od vas. Niže je od vas za metar i više. I vi ga tučete, vi ste jači, šamarima, kaiševima, šipkama, nije bitno čime, ali ga tučete. Uzmite malo drugačiju situaciju. Zamislite da je vaše dijete 70-80 kilograma teže od vas i visočije za metar i po. Počinilo je istu grešku, a vi ste mu i dalje roditelj. Da li biste tako junački nasrnuli na njega znajući da će se instiktivno od vas odbraniti i sastaviti vas sa patosom u sekundi? NE, ne bi, jer ste kukavica, jer ne smijete da krenete protiv nekoga ko je višestruko snažniji od vas. Lako je tući malo dijete.
Zato, kad vaš mališan sledeći put napravi grešku, pokušajte to ispraviti na roditeljski način, pokušajte ispraviti svoju ranije počinjenu grešku koju ste napravili zapuštajući dijete, odvojite svoje dragocijeno vrijeme za ono što vam je najdragocjenije u živoru – za svoje dijete. Ili, idite u sobu gdje vas niko ne vidi i udarajte glavom o zid, šamarajte sami sebe jer sve što vaš mališan krivo uradi je vaša greška u njegovom vaspitanju, htjeli vi to sebi priznati ili ne.
Ako lako dižete ruku na svoje dijete, a volite ga bezrezervno, sjetite se samo trenutka kada je bolesno i ima temperaturu, kako bi sve njegove nestašluke zaboravili i oprostili samo da vidite svog mališana zdravog i srećnog.
Ne tucite djecu, ni svoju ni tuđu. Ne dajite im loš primjer da je dozvoljeno maltretirati i tući bilo koga, a pogotovo ne slabijeg od sebe.
Djeco, ne možete se odbraniti od roditelja koji vas tuku, ali neko je na vašoj strani i sve gleda odozgo. Kazniće ih, to treba da znaju.
Toliko. Sada, pogledajte ovaj video i sami donesite zaključak o ovom što sam napisao.
Leutar:Net
Be the first to comment