Studenti su počeli nagađati: “50 g… 100 g… 125 g”. Profesor odgovori: “Istina je, zapravo, da ni ja sam ne znam. I dok je ne izmjerimo, ne možemo biti sigurni”, te nastavi: „Ali ja sam vas htio nešto drugo pitati…“.
– Šta će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu, recimo, nekoliko minuta? – upita profesor.
– Ništa! – odgovoriše studenti.
– Dobro. A šta će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu jedan cijeli sat? – ponovo zapita profesor.
– Počeće vas boljeti ruka – brzo odgovori jedan student.
– Tačno. A sada, šta će se dogoditi ako je držim ovako cijeli dan?
– Ruka će vas početi jako boljeti, a od takvog napora će vam se možda ukočiti i mišići, pa je čak moguće da vam se ruka paralizuje. I vrlo vjerovatno ćete morati hitno otići kod doktora.
– Vrlo dobro, nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to događa, šta mislite je li se promijenila težina čaše?
– Ne! – odgovoriše svi u glas.
– Pa šta je onda uzrok boli u ruci i grčenju mišića?!
Studenti se nađoše zbunjeni, situacija im je već ličila na zagonetku i svi zdušno počeše tražiti odgovor.
– Šta treba da uradim da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.
– Pustite čašu! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
– Da, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor.
– To isto se događa i sa vašim problemima u životu i s vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vrijeme, osjetićete bol. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osjetićete se paralizovano, odnosno nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno razmišljati o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i izvoditi zaključke iz njih, ali još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana. Bez obzira na to u kakvoj se situaciji našli, pustite čašu na kraju svakog dana.
Be the first to comment